- Suzan je sa devet godina imala 63 kilograma i već tada je morala da kupuje odeću na odeljenju za odrasle.
- Ona velikim delom za gojaznost kod dece krivi roditelje.
Suzan Mekginis danas je majka, ali detinjstvo pamti po vršnjačkom nasilju, stidu zbog tela i odnosu prema hrani koji je sve više izmiicao kontroli. Kaže da je već sa šest godina znala da je drugačija od svojih vršnjaka.
Dok su devojčice njenog uzrasta nosile haljinice sa cvetnim dezenima, devetogodišnja Suzan Mekginis oblačila je pantalone iz ženskog odeljenja. Odeća za decu joj više nije odgovarala.
U tom uzrastu imala je oko 63 kilograma.
Danas, sa 28 godina, Suzan otvoreno govori o tome kako je izgledalo odrastati sa gojaznošću i zašto smatra da se iza dečjeg prejedanja često krije mnogo više od obične "ljubavi prema hrani".
"Već sa pet ili šest godina znala sam da sam drugačija"
Suzan kaže da je zbog svoje težine počela da se oseća drugačije veoma rano.
"Ne sećam se perioda života kada nisam bila svesna svoje težine ili kada nisam osećala nesigurnost zbog nje. Čak i sa pet ili šest godina shvatala sam da sam veća od druge dece."
Sa šest godina počelo je i vršnjačko nasilje.
Oko devete godine postala je posebno svesna svog izgleda.
"Već tada su mi kupovali odeću u ženskom odeljenju. Ne sećam se da sam ikada mogla da idem u kupovinu i gledam odeću za devojčice."
Za nju kilogrami nisu bili samo broj na vagi. Počeli su da određuju način na koji doživljava sebe i svet oko sebe.
Hrana joj je bila uteha
Suzan se priseća da je kao dete bila veoma usamljena.
"Često sam koristila hranu i televiziju kao način da se umirim."
Jela je krišom i sve češće pokušavala da sakrije koliko jede. Nije se radilo samo o velikim porcijama, već i o tome da je nešto grickala gotovo neprestano — nekada na svakih pola sata.
Jela je ono što bi pronašla u kuhinji, čak i kada joj je bilo zabranjeno da uzima grickalice.
"Topila sam sir u mikrotalasnoj i zvala ga 'disk od sira'".
Vremenom je počela da krije hranu od majke i bake.
"Moje samopouzdanje je brzo nestajalo, nisam imala kontrolu nad jelom i počela sam da budem veoma ljuta na ceo svet."
"Čudno je što niko ništa nije rekao"
Suzan se danas pita da li je neko od odraslih mogao ranije da primeti šta se dešava.
Kada je imala 11 ili 12 godina, tokom školskog izleta tražili su od dece da kažu koliko imaju kilograma. Suzan je tada imala oko 77 kilograma.
Kada je saopštila broj, njena majka je bila šokirana.
"Pitala me je: 'Da li si stvarno toliko teška?'"
Seća se i lekara koji ju je, kada je imala osam ili devet godina, posramio zbog viška kilograma dok je njena majka bila u prostoriji.
"Čudno je što niko ništa nije rekao."
Iako je majka pokušavala da joj pomogne različitim dijetama, problem je postajao sve veći.
Suzan danas smatra da roditelji imaju važnu ulogu u tome da prepoznaju kada dete koristi hranu kao način da se izbori sa emocijama.
"Ne znam da li to predstavlja vid zlostavljanja, ali mislim da je to oblik zanemarivanja i stepen nepažnje koji zapravo ne priprema decu za uspeh. Kako devetogodišnje dete može da postane toliko krupno ako ima odgovarajuću brigu roditelja i odraslih oko sebe?"
"Gojaznost mi je oduzela detinjstvo"
Suzan kaže da joj višak kilograma nije oduzeo samo mogućnost da nosi odeću koju su nosile njene vršnjakinje. Osećala je da joj je oduzeo delove detinjstva.
"Gojaznost mi je uništila detinjstvo i tinejdžerske godine i oduzela mi iskustva koja sam mogla da imam."
Godinama se borila sa hranom i sopstvenim telom. Tek kasnije, kao odrasla žena, shvatila je da problem nije moguće rešiti samo dijetom.
Dobila je stručnu pomoć i počela da ide na psihoterapiju, gde je prvi put ozbiljno radila na emocijama koje su godinama bile povezane sa hranom.
Danas je majka dvogodišnje devojčice i kaže da na zdravlje i ishranu gleda drugačije.
Njena najveća lekcija iz svega što je prošla jeste da dete koje ima problem sa težinom ne treba posmatrati samo kroz broj na vagi.
"Negujte sebe kao što biste negovali dete ili biljku. Vratite se svojim ranijim iskustvima i pokušajte da razumete dete koje ste nekada bili."
A kada govori o promenama, podseća na nešto što je i sama morala da nauči:
"Niste se ugojili preko noći i nećete smršati preko noći. Za sve je potrebno vreme."
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: