- Hrkanje kod dece je normalno u periodima kada su prehlađeni ili im je zapušen nos.
- Ukoliko dete hrče i kada je potpuno zdravo, to može da ukaže na neke zdravstvene probleme.
Povremeno hrkanje kod dece nije neuobičajeno, naročito tokom prehlade. Međutim, ako dete hrče gotovo svake noći, teško diše ili nakratko prestaje da diše u snu, to može biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema koji zahteva pregled lekara.
Mnogi roditelji ne pridaju veliki značaj hrkanju kod dece, smatrajući da je ono samo prolazna neprijatnost. Ipak, stručnjaci upozoravaju da uporno hrkanje može biti znak poremećaja disanja tokom spavanja, koji utiče na kvalitet sna, razvoj i svakodnevno funkcionisanje deteta.
Kada hrkanje postaje razlog za brigu
Povremeno hrkanje, posebno kada je dete prehlađeno ili ima alergiju, uglavnom nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako hrče više od tri noći nedeljno, diše otežano ili se tokom sna javljaju kratki prekidi disanja (apneje), potrebno je da se obratite pedijatru.
Takvi simptomi mogu ukazivati na opstruktivnu apneju u snu – stanje u kojem dolazi do povremenog zatvaranja disajnih puteva tokom spavanja.
Zašto deca hrču
Tokom prehlade ili alergije nos je zapušen, pa vazduh teže prolazi kroz disajne puteve i tada je hrkanje očekivano. Ono obično nestaje kada se dete oporavi.
Ako se hrkanje javlja i kada je dete potpuno zdravo, najčešći uzrok su uvećani krajnici i treći krajnik (adenoidna vegetacija). Kod male dece ovo tkivo može biti nesrazmerno veliko u odnosu na disajne puteve. Kada dete zaspi, mišići se opuste, a uvećani krajnici ili treći krajnik mogu delimično da blokiraju prolaz vazduha, što izaziva karakteristično hrkanje.
Kako prepoznati opstruktivnu apneju u snu
Obratite pažnju na način na koji dete spava. Ako primetite da se snažno napreže dok diše, da mu se grudni koš vidljivo podiže ili da se vratni mišići zatežu pri svakom udahu, to može biti znak da otežano diše.
Posebno su važni kratki prekidi disanja, nakon kojih dete naglo udahne, zakašlje se ili se nakratko trgne iz sna kako bi ponovo uspostavilo normalno disanje.
Deca sa ovim problemom često spavaju otvorenih usta, često menjaju položaj tokom noći, zabacuju glavu unazad kako bi lakše disala i pojačano se znoje tokom spavanja.
Za razliku od hrkanja izazvanog prehladom, ovi simptomi ne prolaze nakon što infekcija nestane, već se ponavljaju iz noći u noć.
Kako nedostatak kvalitetnog sna utiče na dete
Svaki prekid disanja nakratko "budi" mozak, čak i kada dete toga nije svesno. Zbog toga san postaje isprekidan, a dete ne provodi dovoljno vremena u dubokim fazama sna koje su važne za rast, razvoj mozga i emocionalno zdravlje.
Posledice se često primećuju tokom dana. Dete može biti:
- razdražljivo;
- hiperaktivno;
- teško se koncentriše;
- ima probleme sa pažnjom u školi ili vrtiću;
- brzo se umara ili je promenljivog raspoloženja.
Stručnjaci ističu da se hormon rasta najvećim delom luči tokom dubokog sna. Ako je san stalno prekinut zbog problema sa disanjem, to dugoročno može uticati i na fizički razvoj deteta.
Kada treba otići kod pedijatra
Ako vaše dete redovno hrče ili primetite prekide disanja tokom sna, zakažite pregled kod pedijatra. Korisno je da telefonom snimite kratak video dok dete spava, jer to može pomoći lekaru da proceni kako dete diše tokom noći.
Pedijatar će pregledati krajnike i treći krajnik, a po potrebi će dete uputiti specijalisti za bolesti uha, grla i nosa (ORL).
Za postavljanje konačne dijagnoze najpouzdanija metoda je polisomnografija – pregled kojim se tokom spavanja prate disanje, nivo kiseonika u krvi i druge važne funkcije organizma. U pojedinim slučajevima lekar može preporučiti i noćno merenje zasićenosti krvi kiseonikom.
Kako se leči
Lečenje zavisi od uzroka i težine problema. Nekoj deci pomaže terapija koja smanjuje upalu i otok disajnih puteva, dok je kod drugih potrebno hirurško uklanjanje krajnika i trećeg krajnika.
Pravovremeno prepoznavanje i lečenje problema može značajno poboljšati kvalitet sna, ali i raspoloženje, koncentraciju, rast i razvoj deteta. Ako primetite da vaše dete uporno hrče ili otežano diše tokom spavanja, nemojte čekati da problem prođe sam od sebe – razgovarajte sa pedijatrom.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: