Kada je postala majka, mislila je da je pronašla svoj životni smisao. Međutim, nekoliko godina kasnije suočila se sa dijagnozom koja joj je potpuno promenila pogled na roditeljstvo, ali i na život. Danas otvoreno govori o tome kako izgleda odgajati dete sa autizmomi zašto je prihvatanje bilo najteži, ali i najvažniji korak. Majka je podelial svoju piču za portal Parents.ru:
Rođenje mog sina promenilo je sve
Rođenje sina doživela sam kao novi početak. U tom periodu bila sam izgubljena, razočarana u sebe i nesigurna kojim putem da krenem. Kada sam saznala da sam trudna, bila sam ubeđena da nosim dečaka i već sam znala kako će se zvati.
Trudnoću sam iznela sama, ali uz ogromnu podršku roditelja i prijatelja. Zahvaljujući njima nikada nisam imala osećaj da sam sama. Sin je na rođenju imao skoro pet kilograma i odmah je privukao pažnju lekara. Bio je zdrava i snažna beba, a meni se činilo da je život konačno krenuo pravim putem.
Prve stvari koje tada nisam primećivala
Pošto mi je to bilo prvo dete, nisam imala sa čim da ga uporedim. Sve što je radio činilo mi se normalnim. Kasnije sam shvatila da su postojali znaci koje nisam umela da prepoznam. Nije pokazivao interesovanje za drugu decu, nije ih oponašao i retko je reagovao na zajedničke aktivnosti. Pošto nije progovarao, govorila sam sebi da dečaci jednostavno kasnije počinju da pričaju.
Šok u vrtiću
Pravi preokret dogodio se kada je trebalo da krene u vrtić. Čim smo stigli, odbio je da uđe u grupu i glasno je plakao. Posle razgovora sa psihologom, direktorka mi je predložila da razmislim o ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju. Bila sam potpuno slomljena.
Godinama nisam mogla ni da prođem pored tog vrtića, jer me je podsećao na trenutak kada sam prvi put posumnjala da nešto nije u redu.
U galeriji ispod pročitajte savete o pitovanju autom sa decom!
Dijagnoza koju nisam želela da čujem
Posle brojnih pregleda i razgovora sa stručnjacima, dečji psihijatar prvi je pomenuo autistične osobine. Savetovao mi je da sina upišem u specijalizovani program rada sa decom, gde će dobiti podršku koja mu je potrebna. To je bio početak potpuno drugačijeg života.
Kasnije smo pohađali različite tretmane i programe namenjene deci sa razvojnim teškoćama. Tamo sam upoznala roditelje koji su prolazili kroz mnogo teže situacije od naše. Upravo tada sam shvatila koliko je važno prihvatiti dijagnozu.
Prihvatanje mi je donelo mir
Sećam se jedne majke koja nikako nije mogla da prihvati stanje svog deteta. Neprestano je tragala za načinima da ga "izleči", iako su joj lekari govorili da to nije moguće. Videla sam koliko pati.
Kod mene je bilo drugačije. Tek kada sam prihvatila dijagnozu, osetila sam olakšanje. Prestala sam da se borim protiv stvarnosti i počela da tražim načine kako da svom detetu pružim što lepši život.
Najteže je kada vas drugi ne razumeju
Autizam je specifičan zato što dete često izgleda potpuno zdravo. Međutim, kada dođe do izliva besa ili neobičnog ponašanja na javnom mestu, ljudi uglavnom osuđuju roditelje, ne znajući sa čim se porodica zapravo suočava.
Najteže mi je bilo na dečjim igralištima. Deca iskreno postavljaju pitanja, a odrasli često gledaju sa neodobravanjem. Zbog toga sam se vremenom nesvesno povukla iz mnogih društvenih situacija.
Trudim se da autizam ne bude jedina tema mog života
Ne želim da moji prijatelji imaju utisak da pričam samo o autizmu. I dalje odlazim u bioskop, šetam, posećujem izložbe i pokušavam da sačuvam deo svog života koji nije vezan isključivo za dijagnozu mog sina. Ponekad mi je upravo to potrebno da bih mogla da budem bolja majka.
Male stvari danas imaju mnogo veću vrednost
Jednog dana sedela sam sama u parku dok je sin bio u školi. Prišla mi je devojčica od oko tri godine, pružila buket lišća i rekla: "Ovo je za tebe." Rasplakala sam se. Ne zato što sam bila slaba, već zato što čovek koji dugo nosi veliki teret postane posebno osetljiv na male znakove dobrote.
Danas se divim svim roditeljima dece sa smetnjama u razvoju
Vremenom sam upoznala mnogo porodica koje svakodnevno prolaze kroz slične izazove. Najviše me inspirišu roditelji koji, uprkos svemu, uspevaju da zadrže osmeh i ne doživljavaju svoj život kao kaznu ili tragediju. Od njih sam naučila da sreća ne znači da je život lak, već da i u najtežim okolnostima možete pronaći razlog za radost. Jer mom sinu nije potrebna savršena majka. Potrebna mu je srećna majka.
BONUS VIDEO: