Mama progovorila o prikrivenom autizmu: "Petra je bila odlikašica, uklapala se, niko nikad nije posumnjao"

• Petra je kao dete bila odlična učenica i sjajno se uklapala u društvo.
• Prvi problem se javio kada je u srednjoj školi završila u bolnici zbog anoreksije i tek tada je otkriveno da se iza svega u podlozi krije autizam. 

Na prvi pogled, kod Petre ništa nije odavalo da se nosi s bilo kakvim poteškoćama. Bila je odlična učenica, prvi razred MIOC-a (Matematičko-informatički obrazovni centar) je završila s prosekom 5.0 i bez problema se uklapala u sistem.

"Razredna je bila oduševljena. Rekla je da se Petra sjajno snašla, da je prava 'miočanka' i da se ne opterećuje glupostima", priča majka Dina. A onda, samo nekoliko meseci kasnije, Petra je završila u bolnici zbog anoreksije.

"Nakon dva meseca bila je na sondi u Vinogradskoj. Bio je to neverovatan put", kazala je. Tek kasnije će se pokazati da su depresija, anksioznost i poremećaj hranjenja bili samo simptomi šire slike u čijoj je podlozi bio autizam.

Naučeni obrasci ponašanja

Jedan od razloga zašto autizam kod devojaka često ostaje neprepoznat jeste fenomen koji se naziva maskiranjem. Reč je o naučenim obrascima ponašanja koji uključuju posmatranje drugih, oponašanje i stalno prilagođavanje. Spolja sve izgleda u redu, ali iznutra se odvija neprestani napor.

Petra, na primer, nije ostavljala utisak da ima poteškoća s kontaktom očima. "Tek nam je sa 17 godina otkrila da zapravo ne gleda ljude u oči, nego fiksira tačku na nosnoj kosti. Sama je to naučila, niko joj to nije pokazao", priseća se Dina. Takve strategije omogućavaju deci da se uklope, ali istovremeno skrivaju njihove stvarne potrebe.

U Petrinom detinjstvu nije bilo ničega što bi većina ljudi prepoznala kao "znake" autizma. "Nije bilo ničega. Možda je bila malo posebna, ali ništa nije upućivalo na to da nešto nije u redu", navodi Dina. Prošla je vrtić, osnovnu školu, pa čak i zdravstveni sistem, a da niko nije posumnjao na autizam.

"Bila je hospitalizovana sedam ili osam puta i niko nikada nije ni na šta posumnjao", ispričala je. Ipak, osećaj različitosti bio je stalno prisutan. "Oduvek je govorila da je nekako drugačija, da se u svom unutrašnjem svetu oseća različito od drugih", kazala je.

"Shvatila sam da je autizam u podlozi svega"

Problemi su eskalirali u adolescenciji, kada su emocionalni i društveni zahtevi postali složeniji. Sve je počelo s poremećajem hranjenja. "Mislili smo da ima probavnih problema. Uopšte nismo shvatali šta se događa", priča Dina. U jednom trenutku Petra o tome više nije mogla ni da govori. "Na papirić nam je napisala da ne može da jede", rekla je.

Danas njena majka na te događaje gleda drugačije. "To nema veze sa željom da se bude mršav. To je način regulacije emocija. Dovedeš se u stanje u kojem ništa ne osećaš i tada ti je lakše", objasnila je Dina. Ključan trenutak dogodio se slučajno.

"Nazvala me sestra s jedne konferencije o autizmu i rekla: 'Ovo što sam upravo čula - to je Petra'", kazala je majka. Tada su kockice počele da se slažu. "Shvatila sam da je autizam u podlozi svega", navela je. Danas jasno poručuje: "Autizam nije bolest. Da se dete rano prepozna i da mu se pruži podrška, mnogo toga ne bi moralo da se dogodi."

Petrina priča baca svetlo na devojčice koje ostaju "ispod radara" jer su naučile da posmatraju, uče i maskiraju svoje stanje kako bi se prilagodile.

"Kažu da devojčice počinju s maskiranjem već u uzrastu od tri godine", kaže Dina. I dok spolja sve izgleda u redu, iznutra se gomilaju napor i zbunjenost. Njeno iskustvo postavlja i važna pitanja za celo društvo: kako doći do pomoći i dijagnoze i imaju li roditelji dovoljno podrške i prostora da se pobrinu za sebe kako bi mogli da pomognu svojoj deci?

U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: index.hr/Yumama