- Deca vrtićkog uzrasta, a naročito do treće godine, najčešće su bolesna zato što njihov imuni sistem još uvek nije sasvim zreo.
- Zdrava ishrana, boravak napolju i redovna fizička aktivnost mogu da im pomognu u jačanju imuniteta.
Kad se sezona lošeg vremena oduži, oduži se i period češćih respiratornih bolesti. Poznato nam je da, u proseku, dete godišnje preboli do osam infekcija disajnih puteva, a vrtićka deca i do 12. Često sebi postavljamo pitanje zašto neka deca u kontaktu sa istim uzročnikom razviju tek lakše prehlade dok druga obole od teških formi upale pluća? Zašto su neka deca duže bolesna od drugih? Zašto teže ozdravljuju? Zašto neka deca gotovo da nikada nisu bolesna ili vrlo retko?
Naravno da sve to zavisi od vrste uzročnika s kojim se deca sreću, uspešnosti terapije koja se sprovodi, dobroj saradnji lekara i roditelja, uzrastu deteta, genetskoj predodređenosti, stilu života, ali veliki utcaj ima imunitet, dakle prirodna odbrana organizma, piše dr. med., spec. pedijatar Mirjana Kolarek Karakaš.
Imuni sistem nije sazreo
Dete je najčešće bolesno do treće godine života zato što njegov imunitet ili odbrambeni sistem nije sazreo. Tek u uzrastu od 10 do 12 godina dostiže nivo odrasle osobe. Imunitet čine niz odbrambenih reakcija izazvanih stranim telima i mikroorganizmima unesenim u organizam. Tako se stvara otpornost prema bolestima. Ta prirodna otpornost ili imunitet deteta u najranijem uzrastu zavisi od imuniteta majke.
Već tokom trudnoće majka krvlju prenosi svom plodu zaštitna telašca koja ga štite od infekcija. Prvim podojem novorođenče dobija zaštitu od svoje majke jer je to prvo mleko bogato antitelima, te se iz tog razloga i naziva prvom vakcinom. Sledom toga nameće se zaključak da je majčino mleko jedan od najboljih izvora zaštite od bolesti. Dokazano je da su dojena deca otpornija na različite infekcije, od upale uha, upale pluća, poremećaja ishrane. Imunitet je najjednostavnije rečeno otpornost organizma, sposobnost odbrane od bolesti.
Izbegavajte zatvorene prostore
Već je navedeno da se dete rodi sa imunitetom nasleđenim od svoje majke i to traje prvih nekoliko meseci života. Postepeno razvija svoj i to naseljavanjem fiziološke bakterijske flore u usnoj šupljini i crevima. Problem nastaje kada se imunitet stečeni preko majke istroši, a detetov nije sazreo. To je obično oko osmog do desetog meseca života. Tada su deca najosetljivija i najnezaštićenija od bolesti. Na to treba misliti u jesenjim i zimskim mesecim i izbegavati zatvorene prostore gde boravi više ljudi, posebno ako među njima ima i bolesnih. S obzirom na to da je imunitet deteta do treće godine na nižem nivou od starijeg deteta, preporuka je pedijatara da se deca ne uključuju u kolektiv pre navršene treće godine života ako imaju drugu mogućnost čuvanja deteta.
Ishranom i kretanjem protiv bolesti
U cilju zaštite od bolesti ishrana dece treba da obiluje vitaminima A, B6, C, E. (mleko, šargarepa, paradajz, paprika, morska riba, banane, maslinovo ulje, zeleno povrće, voće), gvožđem, cinkom.
Kretanje podstiče imunitet. Treba to imati na umu ako imamo dete koje satima sedi uz kompjuter ili TV. Kod pojačane fizičke aktivnosti srce pumpa više krvi, pa odbrambene ćelije brže putuju telom. Preporučuje se fizička aktivnost barem pola sata dnevno. Kod manjeg deteta za šetnju treba birati doba dana kad je toplije i nema vetra. U slučaju češćeg i težeg obolevanja deteta imamo mogućnost da uradimo određene laboratorijske pretrage kako bismo mogli da postavimo dijagnozu slabije razvijenog imunog sistema.
U slučaju nižih vrednosti od normalnih imamo terapijskih mogućnosti kako bismo pomogli takvom detetu da prebrodi period smanjenog imuniteta do perioda kada će biti sposobno da proizvoditi svoju odbranu od bolesti. A to je već u rukama doktora koji brine o detetu. Uloga roditelja je da prate dete i prepoznaju njegove potrebe, kao i da sarađuju sa odabranim lekarom u zajedničkoj brizi o detetu, na obostranu korist i zadovoljstvo.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama