Zašto dete postaje otporno na antibiotike? Često se danas dešava i otežava lečenje

Ako se antibiotici zloupotrebljavaju, postoji rizik da deca postanu otporna. Ovo stanje je sve češće. Međutim, roditelji to mogu u potpunosti da izbegnu ako prepoznaju rane znake ovog stanja.

Shutterstock

Antibiotici su jedinjenja sintetizovana iz mikroorganizama. Imaju efekat inhibicije rasta ili ubijanja patogenih bakterija. Dobro deluju u lečenju bolesti ako se pravilno koriste kako je propisao lekar. Naprotiv, ako se nepravilno upotrebljavaju, mogu da izazovu nepredvidivu štetu po zdravlje.

Prema rečima lekara, antibiotici se koriste samo za lečenje bakterijskih infekcija, a ne onih izazvanih virusima. Neke bakterijske infekcije mogu njima da se leče uključujući: tonzilitis, bronhitis, upalu pluća, sinusitis, upale srednjeg uha, infekcije urinarnog trakta, infekcije kože. Što se tiče virusne infekcije, apsolutno nemojte ih koristiti (osim ako virusna infekcija nema bakterijsku superinfekciju).

Otpornost

Rezistencija na antibiotike je stanje u kojem bakterije više nisu osetljive i ne mogu biti ubijene lekom kojim se leči. Ovo je proces koji se odvija po zakonima prirodne selekcije. Međutim, stopa bakterija otpornih na njih brzo raste zbog neselektivne upotrebe.

Mnoga deca uzimaju lekove u nepotrebnim slučajevima (curenje iz nosa, kašalj, temperatura, bol u grlu). Prekomerna upotreba će dovesti do toga da se bakterije postepeno naviknu na ovu terapiju, vremenom će razviti otpornost, čineći lek sve više neefikasnim.
Pored toga, rezistencija na antibiotike potiče od indikacija za prekomernu upotrebu (visoke doze, širokog spektra, produženog delovanja) ili neadekvatne upotrebe.

 Korišćenje nedovoljnih doza, zaustavlja lek na pola puta što može dovesti do toga da bakterije dostupne u telu bebe postepeno postanu otporne na lek. Osim toga, dugotrajna upotreba ovih lekova utiče i na grupu korisnih bakterija u sistemu za varenje, lako izazivajući probavne smetnje.

Kako da prepoznate decu sa rezistencijom

Deca koja pokazuju znake prekomerne upotrebe lekova, postepeno postaju sve teža za lečenje kada im je to nužno, što otežava potpuno izlečenje bolesti čak i kod jednostavnih zdravstvenih problema. Kada se bolest ponovi, dete će možda morati da koristi jače antibiotike, sa više neželjenih efekata, da bi se izlečilo. Posledice zavisnosti od lekova su veoma ozbiljne ako dete boluje od opasnih bolesti poput meningitisa, upale pluća itd. Kada su bakterije otporne na lek i ne mogu da se izleče, čak i za uobičajene bolesti kao što su kašalj ili čak i mala ogrebotina mogu da izazovu infekcije koje ozbiljno ugroze dete.

Kako sprečiti rizik da deca postanu otporna

Pratite ovih 5 saveta kako biste pomogli svom detetu da ograniči otpornost na antibiotike:

Ne zloupotrebljavajte lekove

Ne bi trebalo da se deci daju lekovi bez potrebe, čak ni deci koja su ranije navikla na njih. Neke uobičajene bolesti koje ne zahtevaju ovakvu terapiju su: prehlada, grip, virusna groznica i infekcije gornjih disajnih puteva. Čak i deca sa blagim bronhitisom, upalom uha, nosa, grla, koja i dalje normalno jedu i igraju se, nemaju poteškoća sa disanjem i sl, ne treba da ih upotrebljavaju. Umesto toga, roditelji bi trebalo aktivnije da brinu o deci, stavljaju hladne obloge za snižavanje temperature, ublažavaju kašalj biljnim preparatima, puštaju ih da piju puno vode i jedu hranljivu hranu... Virusi obično nestaju sami za 7 -10 dana.

Nemojte proizvoljno da ih koristite

Ne bi trebalo da proizvoljno da koristite visoke doze jakih lekova za decu. Kada vodite decu kod lekara, ne treba da tražite od lekara da prepiše ove lekove (ako nema indikacija), ne kupujte samovoljno antibiotike bez recepta. Upotreba mnogih može učiniti da deca brzo postanu otporna na lekove i povećava se rizik od neželjenih efekata.

Sprečavanje rizika od širenja zaraznih bolesti

Deca treba da izgrade naviku da peru ruke pre jela, posle odlaska u toalet, posle škole ili po povratku sa javnih igrališta. Ovo pomaže deci u prevenciji zaraznih bolesti i ograničavanju upotrebe lekova. Pored toga, puna vakcinacija je takođe efikasna mera koja pomaže deci da izbegnu mnoge opasne bolesti.

Poboljšajte imunitet

Imuni sistem dece će biti zdrav ako im se na uravnotežen način dodaju sve grupe hranljivih materija, dovoljno spavaju, vežbaju najmanje 30 minuta dnevno na svežem vazduhu. Pre svake promene vremena ili posle bolesti, možete da deci date dodatne mikronutrijente za jačanje imuniteta, kao što su cink, vitamin C, vitamin E itd. Istovremeno, u vreme promene godišnjih doba, držite bebu u toplom, ne dajte detetu da jede previše hladnu hranu, izbegavajte kontakte sa bolesnim osobama, održavajte cirkulaciju vazduha u zatvorenom prostoru.

BONUS VIDEO

This browser does not support the video element.

Život sa 16 dece  TikTok/kennadee_haddock