Virus gripa kode dece se lako širi i samo jedan zvanično potvrđen slučaj nam nagoveštava dolazak manje ili veće epidemije. Prenosi se kapljičnim putem, što znači da dete koje se nakašlje ili iskija izbacuje virus koji zatim udišu druga deca, a kod dece koja udišu ovaj virus je mogući razvoj bolesti. S obzirom na to da je dete već u završnom stadijumu inkubacije infektivno, jasno je da se ovakva vrsta epidemije u dečijim kolektivima raširi veoma brzo.
Virus gripa se razlikuje od ostalih virusa
Najpre, početak bolesti može da ima nagle skokove, pa simptomi gripa kod dece koja su potpuno zdrava mogu da se ispolje kao nagli skok telesne temperature, a u ovoj fazi bolesti se može desiti i da vrednosti telesne temperature budu zaista visoke. Temperatura kod gripa se teško obara i punim dozama antipiretika, a prate je izraženi bolovi u mišićima i zglobovima sa glavoboljom i bolnim pokretanjem očnih jabučica. Bolest prate i takozvani kataralni simptomi - slinavljenje, kijanje, suzenje očiju, nadražajni kašalj, a mogu se javiti i dijareja i povraćanje.
Zatim, dok kod većine virusnih infekcija trećeg ili četvrtog dana bolest kreće da jenjava, kod gripa se čini da je u prva tri-četiri dana, uprkos punoj terapiji, iz dana u dan stanje sve gore. Bolest doseže svoj pik trećeg, eventualno četvrtog dana, što se roditeljima može učiniti kao alarmantno i zabrinjavajuće pogoršanje stanja deteta.
Grip kod dece simptomi su da deca deluju izmoreno, malaksala su, slabijeg su apetita. Izuzetno mala deca, a naročito novorođenčad, skloni su lakom dehidriranju usled visoke temperature koja se dugo održava.
Iako najčešće prolazi bez ikakvih komplikacija, infekcija virusom gripa se, kao i svaka infekcija, može zakomplikovati. Najveću pažnju treba posvetiti plućima kako bi se sprečio razvoj virusne pneumonije. S obzirom na to da virus slabi imunološki kapacitet deteta, organizam je podložan i razvoju bakterijske superinfekcije na već postojeću virusnu, tako da treba obratiti pažnju da li se u toku same bolesti ne razvija i bakterijska infekcija.
„Grip je virusno infektivno oboljenje izazvano nekim od virusa iz roda influence koji ima sezonski karakter i koji se dominantno javlja u zimskim mesecima“, poručuje dr Jelena Trkulja.
Na razvoj komplikacija upućuje naglo pogoršanje simptoma, sa pojavom intenzivnog kašlja, ponovnim skokom temperature, ubrzanim disanjem i bolovima u uhu. Virus gripa može dovesti i do takozvane virusne miopatije, koja se manifestuje jakim bolom u mišićima - najčešće nogu. Laboratorija ovih pacijenata pokazuje značajno uvećane enzima koji se nalazi u skeletnim mišićima.
Lečenje gripa
Lečenje, ukoliko se bolest ne komplikuje bakterijskom superinfekcijom, nikako se ne sprovodi antibioticima, jer za antibiotike u klasičnoj nekomplikovanoj virusnoj infekciji apsolutno nema mesta. Grip se leči simptomatski, potrebno je detetu obarati temperaturu, lekovima kao što su Paracetamol i Ibuprofen, koji se mogu kombinovati tj. koristiti naizmenično, uz tuširanje mlakom vodom.
Izuzeto je važno detetu omogućiti povećani unos tečnosti, kao i odmor, što više sna i mirovanje. Lekovi koji se daju za obaranje temperature istovremeno deluju i na bol – to su analgoantipiretici kojima se trostruko deluje na suzbijanje upale, temperature i bola. Deci se daje lagana ishrana, bogata vitaminima, naročito ako dete ima uz respiratorne simptome i povraćanje i proliv. Potrebni su probiotici, ukoliko lekar oceni da je potrebno, kao i redovno održavanje higijene usne duplje i čišćenje nosa.
Nakon preležane bolesti, savetuje se vraćanje u kolektive, ali uz opreznost narednih nekoliko nedelja. Preporuka je pošteda od kolektivnog sporta, težih fizičkih aktivnosti, dve nedelje nakon preležane bolesti. Takođe, savetuje se izbegavanje većih skupova naredne dve nedelje.
BONUS VIDEO
Stetoskop/Yumama/J.D.