Pneumokoki imaju sferni oblik i klasifikovani su kao koki. Ove bakterije se obično javljaju u parovima, a mogu se spojiti i u lance različitih dužina, stvarajući kolonije. Pneumokoki nemaju cilije i ne mogu da se kreću, ali imaju kapsulu. Bakterijski omotač ima antifagocitna svojstva, što znači da omogućava bakterijama da uzimaju hranu iz sredine u koju su ušle i takođe im omogućava da prodru u centralni nervni sistem.
Pneumokoki takođe imaju pneumolizin - supstancu koja im omogućava da uništavaju telesna tkiva i usporavaju imuni sistem, posebno u prvim satima infekcije. Još jedna supstanca koju pneumokoki sadrže je vodonik peroksid, koji uništava ćelije i može izazvati odumiranje nervnih ćelija tokom meningitisa. Vodonik-peroksid takođe ubija druge bakterije, dajući prednost pneumokokama. Pneumokoki takođe imaju fimbrije, odnosno strukture nalik dlačicama koje pokrivaju površinu ćelije i omogućavaju bakterijama da se pričvrste za respiratorni epitel.
Kada pneumokoki uđu u ljudsko telo, mogu izazvati ne samo upalu pluća, već i meningitis, upale srednjeg uha, akutni sinusitis, osteomijelitis, endokarditis, septički artritis, perikarditis, peritonitis, celulitis i apscese mozga. Pneumokoki takođe izazivaju smrtonosne bolesti kao što su bakterijemija i sepsu. Posebno su opasni za osobe sa oslabljenim imunitetom i za malu decu (do 2 godine). One su jedan od glavnih uzročnika takozvanih bolničkih infekcija, protiv kojih se veoma teško bori jer sojevi patogenih mikroorganizama stalno mutiraju i postaju otporni na poznate antibiotike. Važno je da sama činjenica da kada su pneumokoki prodrli u ljudsko telo, ne znači da će osoba patiti od bilo koje od gore navedenih bolesti. Ponekad je kolonizacija, npr. pneumokoka, asimptomatska.
Kako se dijagnostikuje pneumokokna infekcija?
Ako se sumnja na pneumokoknu infekciju, vrši se uzimanje kultura materijala sakupljenog od pacijenta i mikroskopsko bojenje. Uzeta kultura omogućava da se uradi antibiogram, koji pomaže u određivanju otpornosti na lekove soja odgovornog za infekciju.
Kako se šire pneumokokne infekcije?
Klice se šire iz nosa i grla kašljanjem i kijanjem kada su druga deca u blizini. Takođe se mogu širiti pljuvačkom ljubljenjem ili deljenjem stvari kao što su hrana, šoljice, flašice za vodu, slamke, četkice za zube ili muzički instrument. Deca u ustanovama za brigu o deci, vrtićima, jaslicama, školama su u većem riziku od infekcije jer je veća verovatnoća da će sa drugom decom deliti predmete koji stavljaju u usta, kao što su igračke.
Kako možete znati da li imate pneumokoknu infekciju?
Simptomi pneumokokne infekcije zavise od toga koji deo tela je zahvaćen. Dijagnoza se postavlja pronalaskom pneumokoka u krvi, inficiranoj tečnosti ili tkivu.
Kako se zaštititi od pneumokoka?
Ako dođe do pneumokokne infekcije, lečenje zavisi od specifičnog soja koji je kolonizovao telo pacijenta. Neki sojevi pneumokoka su osetljivi na penicilin, ali oko 20% sojeva je otporno na ovaj antibiotik. Ako je dati soj pneumokoka otporan na penicilin, može se započeti lečenje drugim antibioticima, mada postoje i sojevi koji su otporni na njih. Protiv takvih sojeva koriste se antibiotici najnovije generacije: novi fluorokinoloni, cefalosporini, tetraciklini, linkozamidi, rifampicin i kombinovana terapija sa dve ili više vrsta antibiotika. Lekovi poslednje šanse za pneumokokne infekcije su vankomicin i teikoplanin.
Metoda prevencije pneumokoknih infekcija je vakcinacija. SZO preporučuje ovakve vakcinacije deci jer sve više sojeva bakterija koje izazivaju ozbiljne bolesti postaju otporne na poznate antibiotike. Vakcina koja se primenjuje u prvim mesecima života obezbeđuje imunitet protiv pneumokoknih infekcija otprilike 10-15 godina. Infekcija izazvana pneumokokom, preležana bolest, daje imunitet samo određenom soju ovih bakterija.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO