Alergija na hranu nastaje kada imuni sistem, koji se inače bori protiv infekcije, doživljava hranu koja se jede kao napadača. Zbog toga će dati abnormalni imuni odgovor, koji se sastoji od alergijske reakcije.
Dobro je obratiti pažnju na bilo koji simptom koji ukazuje na alergiju. Čak i ako su prethodne reakcije bile blage, neko sa alergijom na hranu uvek je u opasnosti da sledeća epizoda bude opasna po život. Dakle, ako imate dete koje je imalo alergijsku reakciju, moraće da izbegava tu hranu i da poštujete savete lekara, kao i prepisanu terapiju.
Često nestaju same od sebe
Većina blagih alergija na hranu u detinjstvu nestaje u odraslom dobu. Statistike pokazuju da do 6% sve dece ima alergiju na hranu. Ako roditelj ima sezonske alergije, astmu ili ekcem, njihova deca su u većem riziku od bilo koje alergijske bolesti. A ako jedno od dece ima alergiju na hranu, povećavaju se šanse da će i druga braća i sestre biti alergični. Dobra vest je da oko 85% najčešćih alergija (na kravlje mleko, soju, jaja i orašaste plodove) nestaje samostalno do treće godine.
Koje alergije na hranu su najčešće?
Lista najčešćih alergija razlikuje se od jednog geografskog regiona do drugog, ali postoji nekoliko sastojaka koji se smatraju alergenima i kao takvi se prijavljuju širom sveta. Namirnice sa najvećim potencijalom alergena su: kravlje mleko, kikiriki, soja, jaja, pšenica, orasi, plodovi mora i riba.
Važno je znati da alergene supstance mogu biti uzrok intolerancije na hranu, za razliku od alergija, iako simptomi mogu biti slični. Razlika je u tome što je kod alergija uključen imuni sistem, dok je kod intolerancije reč o digestivnim simptomima i opštem lošem, ali ne i životno opasnom stanju.
Simptomi alergije na hranu kod dece
U zavisnosti od uzrasta, dete može da opiše alergijsku reakciju koju oseća. Može da kaže da mu gori jezik, da ga svrbe i trne u ustima, da mu se nešto zaglavilo u grlu, da su mu zapušene uši, a vrlo mala deca mogu da se čupaju za jezik ili uši, da drugačije ili preterano plaču. Uobičajeni simptomi alergijske reakcije, uključujući i kod dece, manifestuju se na nivou nekoliko organa.
- Koža: svrab, koprivnjača, otok, crvenilo
- Oči: suzenje, crvenilo, svrab, otok
- Nos: sekret, svrab, začepljenost
- Usta: svrab, oticanje usana, jezika i usta (što može uticati na gutanje ili disanje)
- Stomak: mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku
- Respiratorni: stezanje u grudima (teškoće u govoru ili disanju), otežano ili teško disanje, kašalj
- Kardiovaskularni: slab puls, gubitak svesti, bled izgled, vrtoglavica, brzo povećanje i smanjenje otkucaja srca
Kada je uključeno više telesnih sistema, to se smatra anafilaktičkom reakcijom, tada je neophnodna hitna medicinska pomoć. Takođe, lekar roditeljima može da predloži da kod sebe uvek imaju odgovarajući lek u slučaju alergijske reakcije, pa ga daju dok hitna pomoć ne stigne.
Testovi koji otkrivaju alergiju na hranu
Ako sumnjate na alergiju, alergolog će započeti dijagnozu kožnim testom. Male količine alergena se prskaju na površinske lezije nastale u gornjem sloju kože. Crvenilo na mestu može ukazivati na alergiju. Mogu se uraditi i testovi krvi koji mere prisustvo antitela koja stvaraju imunološku reakciju na određenu hranu.
Kako tretirati alergiju
Izbegavanje hrane koja izaziva alergije je najvažnija mera. Pratite etiketu na hrani i pitajte u restoranu o alergenima prisutnim u hrani koju dajete svom detetu. Škola i bliski prijatelji moraju biti obavešteni da bi vas podržali u vašim naporima da zaštitite dete. Na putovanjima i kada idete kod prijatelja, da biste izbegli bilo kakav problem koji bi mogao nastati, jedno rešenje je da imate hranu za poneti. Takođe, ne smeju mu nedostajati ni interventni lekovi, odnosno autoinjektor epinefrina za tešku situaciju anafilaktičkog šoka. Lekari preporučuju da uvek imate pri ruci 2 autoinjektora, u slučaju da jedan od njih ne deluje ili detetu treba druga doza. Lekove možete uzimati i koristiti isključivo uz konsultaciju sa lekarom.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)