Broj dece sa poremećajem iz autističnog spektra raste širom sveta, iako razlozi za ovo povećanje još nisu sasvim jasni. Prema statistici SZO, autizamse otkriva kod jednog deteta od 100, a u regionima sa dobrim nivoom medicine i detekcije ova brojka se povećava dvostruko ili više. O tome je za portal Gazeta.ru govorila Ljubov Nekrasova, dečiji neurolog u mreži klinika Semejnaja.
Prema rečima lekara, vodeći uzroci autizma su genetski poremećaji, za koje su odgovorni mnogi geni i njihove kombinacije.
"Dijagnoza se postavlja u različitim godinama. Starost dijagnoze takođe zavisi od težine poremećaja. U teškim slučajevima na autizam se može posumnjati i do godinu dana – dete se dugo igra samostalno, ne traži da ga drže, izbegava produženi kontakt očima. Blagi poremećaji se ponekad otkrivaju tek do treće godine.
Glavni znaci su kršenje komunikacije, stereotipno ponašanje, često takva deca imaju "posebna interesovanja" – određenu igru, ili predmete koji u potpunosti apsorbuju pažnju, sa kojima dete može da provodi sate", navela je ona.
Neurolog je rekao da postoji određeni načini ponašanja koji su povezani sa autizmom - "autistična deca ne ostvaruju kontakt očima, ređaju stvari određenim redosledom, okreću se oko sopstvene ose. Ovo nije uvek slučaj. Autizam je čitav spektar različitih poremećaja i simptoma, što za jedno dete znači, za drugo ne mora i ne može da bude pravilo, ali najvažnije je reagovati na prva "zvona".
"Dete sa autizmom može da ima kontakt očima, ali ima smanjenu potrebu za komunikacijom - ne može da podrži zajedničku igru, ne deli svoje emocije i utiske, ne pokušava da privuče pažnju na sebe ili da dobije odobravanje. On ne traži pomoć, ali može koristiti ruku odrasle osobe kao alat da uradi nešto što ne funkcioniše."
"Govor kod autistične dece takođe se često razvija kasno. Ponekad mogu da izgovore reči posle odrasle osobe, ali ih sami ne koriste", objasnio je specijalista.
Doktorka je napomenula da nisu samo navedeni simptomi znakovi autizma, već da se mogu primetiti i kada dete prelazi sa pasirane na čvrstu hranu. Može se javiti selektivnost hrane, odbacivanje određene hrane potpuno i favorizovanje jedne vrste namirnica. Takođe, može se javiti i želja za apstraktnim simbolima u ranom uzrastu (slova, brojevi) i razvoj toaletnih veština. Pored toga, vredi obratiti pažnju na selektivnost u odeći i upornu želju da se ponašate prema poznatim ritualima.
"Postoji mnogo sitnica na koje u ranom detinjstvu jednostavno ne obraćaš pažnju ili ih smatraš osobinama karaktera. Svaka od ovih karakteristika može biti prisutna kod zdravog deteta, ali ako ih ima nekoliko, onda je vredno kontaktirati specijalistu" - objasnio je dečiji neurolog.
Postavljanje dijagnoze u ranom dobu je veoma važno
"Činjenica je da postoje posebne psihoterapeutske tehnike koje efikasno pomažu autističnoj deci. I što se ranije počne sa lečenjem, to su bolji rezultati." - rekao je neurolog. Cilj je autističnije dete učiniti što samostalnijim i spremiti ga za život koliko je to moguće.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)