Gabor Mate je autor vodeći svetski stručnjak za traumu i kako ona utiče na nas tokom celog života. Preživeo holokaust i imigrant je prve generacije, Gaborovo znanje i mudrost o ožiljcima koje trauma ostavlja za sobom su duboki i izvučeni iz ličnog iskustva.
Iako priznaje da genetika zaista može da igra ulogu u predisponiranju osobe za ADHD, dr Mate ide dalje od toga i fokusira se na stvari koje možemo kontrolisati: promene u okruženju, porodičnu dinamiku i roditeljske izbore. On se u velikoj meri oslanja na sopstveno iskustvo sa ovim poremećajem, i kao oboleli od ADD-a i kao roditelj dece sa dijagnozom.
“Mnogi roditelji i deca uvereni su da dijagnoza ADHDa je uzrokovana hemijskim disbalansom u mozgu. Gabor Mate, je takođe dobio ovu dijagnozu u svojim 50im godinama i kako kaže, i neka od njegove dece. On smatra da ovo nije genetsko oboljenje ili oboljenje uopšte. A što se tiče sve većeg broja ljudi i dece kojima je dijagnostikovan ADHD, smatra da za to postoje 2 razoga: ranije nije bilo poznato ovakvo stanje, a drugo da je mnogo onih sa problemima pažnje, kontrolom impusla i sl.
Kako god uzeli, sve je više dece koja zbog ove dijagnoze uzimaju lekove pogotovu u Americi ali povećava se broj i u Britaniji, Kini i širom sveta.
Kako Mate ističe: “Niko nije još pronašao gen za ADHD, to nije način kako se prenosi već se kroz porodicu može prenositi povećana osetljivost na okolinu. Ako se ovakvo super osetljivo dete nalazi u sredini u kojoj je izloženo prejakim stimulanstima, ono će biti izloženo ogromnom stresu, koje će uticati na njega.
“Ako dete pojačane senzitivnosti gajite u srećnoj, mirnoj podržavajućoj okolini, ono će biti kreativno, zadovoljno i postaće čak možda lider, umetnik ili sl.”
Gabor Mate tvrdi, genetika ne određuje dete sama po sebi, već ga čini mnogo osetljivijim, ukoliko mu je takvo porodično nasleđe. Što je dete osetljivije u stresnoj sredini, što ima neprijatnije nadražaje, to će želeti više da se zaštiti i isključi.
“Kada se mozak razvija, to je organ koji se razvija pod uticajem emocija u okolini. Ukoliko je dete pod stresom, pod uticajem je stresa svojih roditelja. Oni nisu pod pritiskom, zato što ne vole svoju decu, ne rade dovoljno za njih, već su pod ogromnim socioekonomskim, finansijskim, materijalnim pritiskom. Ovaj stres se prenosi na fiziološki stres dece, oni će pokušavati da se isključe iz ovako teško podnošljive sredine i mnoga će dobijati dijagnozu ADHDa.”
U studiji Mateove knjige “Scattered Minds: The Origins and Healing of Attention Deficit Disorder” o ADHDu, koja je uključivala 65 000 dece, došlo se do zaključka da su roditelji koji su imali traumatična životna iskustva imali češće decu sa dijagnozom ADHDa.
Takođe, Mate objašnjava, zašto su dečaci češće dijagnostikovani- jer su hiperaktivni na času u školi često, jer se na taj način isključuju iz stresnog okruženja. Devojčice su sklonije da se zamisle, odlutaju u mašti i na taj način se udalje od onog što ih uznemirava, pa ih je teže primetiti jer ne prave probleme. Uz to mali dečaci su osetljiviji na jake nadražaje u okolini od devojčica.
Nije samo pitanje da li je rano prepisivanje lekova za poremećaje pažnje štetno, već i ko ih prepisuje detetu.
“Ukoliko je dete pod lekovima, i dalje će biti stresom a jedan od stresova je što roditelji ne razumeju ponašanje deteta, verovatno će reagovati veoma strogo i grubo. Ukoliko se roditeljima objasni osetljiva priroda deteta i okolina i ponašanje svih u njoj se promeni pozitivno, i dete će veoma brzo pozitivno da se promeni. Takođe, roditelji moraju da rade na smanjenju sopstvenog stresa. To je mnogo bolji način i put da dete ne mora više da bude na lekovima, jer oni pomažu samo oko suzbijanja ponašanja ne i uzroka ponašanja, oni nikada neće izlečiti ADHD.”
(Yumama)
BONUS VIDEO