Mnogi odrasli dopunjuju svoju ishranu probioticima kako bi povećali broj dobrih bakterija, pomogli u upravljanju simptomima kožnih oboljenja poput ekcema ili sprečili uobičajene virusne infekcije. Ali šta je sa decom? Koliko su njima probiotici potrebni i kada?
"Probiotici su korisne bakterije koje mogu biti dobrodošli dodaci mikrobiomu koji živi u našem debelom i tankom crevu", kaže Paul A. Rufo, docent pedijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi.
Već neko vreme znamo da u našim crevima postoji ogroman broj bakterija. "Iako smo u početku mislili da su ove bakterije jednostavno na putu, nedavni podaci su pokazali da bakterije koje žive u našim crevima igraju ključnu ulogu u pomaganju pri varenju, apsorpciji i održavanju zdravog imunog sistema."
Ovo postavlja pitanje - da li bi i naši mališani trebalo da uzimaju dodatne probiotike? "Poznato je da probiotici pomažu u poboljšanju našeg zdravlja na mnogo različitih načina, uključujući naše mentalno zdravlje ("do 90% proizvodnje serotonina dolazi iz creva", kaže Iaffi Lvova, iskusni registrovani dijetetičar nutricionista koji je specijalizovan za prenatalne i pedijatrijsku ishranu.)
Šta kaže istraživanje?
Iako možda postoje anegdotski dokazi koji podržavaju davanje probiotika deci, "nema konzistentnih podataka koji pokazuju da deca moraju da uzimaju probiotske suplemente da bi ostala zdrava", kaže dr Rufo.
Takođe, zdravstvene prednosti mogu biti specifične za pojedinačne probiotičke sojeve, što znači da soj koji pomaže jednom stanju može biti beskorisan protiv drugog. (Nekoliko probiotičkih sojeva koje možete videti na etiketama proizvoda uključuju Lactobacillus acidophilus, Bifidobacterium i Saccharomices.)
Nedostatak jasnih istraživanja znači da nema definitivnog odgovora o tome da li treba da dopunite ishranu vašeg deteta probioticima. Ne postoje konzistentni podaci koji pokazuju da deca moraju da uzimaju probiotske suplemente da bi ostala zdrava.
Međutim, dr Rufo kaže da suplementacija probioticima može biti korisna za dvostruke bakterijske ili virusne infekcije ili terapiju antibioticima, a postoje neka istraživanja koja to potkrepljuju.
Pregled objavljen u časopisu "American Family Physician" otkrio je da probiotici mogu pomoći u lečenju inflamatorne bolesti creva. Takođe, mogu smanjiti trajanje dijareje uzrokovane gastroenteritisom. Kada se daju trudnicama i dojiljama, probiotici mogu smanjiti rizik od razvoja ekcema i alergija kod beba.
Drugi pregled istraživanja je zaključio da su probiotici bili bolji od placeba u smanjenju incidencije i trajanja infekcija gornjih disajnih puteva kod učesnika studije, uključujući decu. Čini se da upotreba probiotika smanjuje upotrebu antibiotika i izostanak iz škole zbog prehlade.
U meta-analizi koja uključuje studije na 4.755 novorođenčadi, suplementacija probioticima, posebno onima koji sadrže više sojeva bakterija, sprečila je atopijski dermatitis (ekcem). Međutim, nisu primećeni korisni efekti koji se odnose na astmu ili rinokonjunktivitis (gušenje i kijanje).
Studija objavljena u "JAMA Pediatrics" otkrila je da davanje probiotika odojčadi u prva tri meseca života uticati u sprečavanju grčeva, zatvora i refluksa kiseline.
Da li vaše dete treba da uzima probiotik?
Nemojte na svoju ruku davati detetu suplemente probiotika, osim ako to pedijatar ne prepiše. "Većina dece će biti izložena dovoljnom broju zdravih bakterija iz hrane ili okoline", kaže dr Rufo. "Međutim, postoje slučajevi u kojima suplementacijaprobioticima može biti korisna, kao što je kada dete ima ulcerozni kolitis ili Kronovu bolest."
Postoje i drugi načini da se pomogne u razvoju zdravog mikrobioma osim suplementacije probioticima. "Kada dete počne da jede, uključivanje fermentisane hrane u njihovu redovnu ishranu pomoći će održavanju creva zdravim bez potrebe za suplementom", kaže Lvova.
Bakterije koje se prirodno javljaju u hrani poput jogurta, kefira (napitak od fermentisanog mleka), kiselog kupusa i kimčija mogu pomoći da se uspostavi zdrav mikrobiom.
(Yumama)
BONUS VIDEO: