Više od polovine dece spava sa otvorenim ustima, kažu istraživanja koja su objavljena poslednjih godina. Međutim, ako se disanje na usta noću ne reši u prvim godinama života, može ostaviti negativne posledice koje će se ostati za ceo život.
Kad spoljašnji deo disajnog sistema, nos ima funkciju da zagreje, ovlaži i filtrira vazduh koji ulazi kroz nosnice. Sa druge strane, kada se disanje vrši kroz usta, kiseonik ne prolazi kroz ovaj poseban tretman pre nego što uđe u pluća. To samo po sebi već predstavlja rizik jer tada u pluća ulazi vazduh pun nečistoća, suv i sa neadekvatnom temperaturom.
"Disanje kroz usta povećava rizik od virusnih ili bakterijskih infekcija i prehlada koje se ponavljaju", kaže otorinolaringolog Aleksandra Ordones iz Brazila.
Ukoliko dete spava sa otvorenim ustima, to će uticati i na formiranje lica.
"Kosti lica se ne razvijaju pravilno, što menja fizionomiju. Dete kao posledicu toga može da ima opuštene obraze, tužne oči, podočnjake...Menja se i sam zubni luk. Maksilarna kost (koja podupire gornje zube) zatvorenija je i ide napred. Zubi ne rastu kako se očekuje", navodi otorinolaringolog, i dodaje da može doći do nekih promena koje utiču i na samo telo:
"Vrat završava povučen, sa bradom unutra, grudi postaju zakrivljene, a stomak istaknut", zaključuje doktorka.
(Yumama)