Slučaj retkih majmunskih boginja zabeleženi su u nekoliko evropskih zemalja, ali i šire.
Epidemiolozi još istražuju kako se bolest pojavila, ali ističu i kako je rizik za celokupnu populaciju malu.
Donosimo odgovore na najvažnija pitanja o ovoj zaraznoj bolesti:
Šta su majmunske boginje?
Reč je o bolesti koju izaziva virus sličan velikim boginjama. Bolest je identifikovana 1958. godine u kolonijama majmuna koji su korišćeni za istraživanja. Prvi slučaj kod ljudi zabeležen je 1970. godine u Demokratkoj Republici Kongo. Od tada se bolest beleži u nizu zemalja srednje i zapadne Afrike, a sporadično se beleže i slučajevi bolesti na Zapadu.
Koji su simptomi?
Groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, natečei limfni čvorovi i osećaj umora. Sledi i karakterističan opis, koji na koži stvara mehuriće ili kraste na koži. Vakcina protiv velikih boginja trebalo bi da spreči i zarazu majmunskih boginja.
Koliko je bolest ozbiljna?
Majmunske boginje su obično blage, ali u afričkim zemljama zabeležena je stopa smrtnosti između jedan i 15 odsto, pri čemu su deca izložena najvećem riziku.
U razvijenim zemljama rezultati lečenja bi trebalo da budu znatno bolji, ali uvek treba zadržati dozu opreza.
Kako se mogu zaraziti majmunskim boginjama?
Obično se ljudi zaraze preko zaraženih divljih životinja, ugrizom ili ogrebotinom, rezanjem njenog mesa, putem krvi i izlučevina. Majmunske boginje se mogu preneti i nedovoljno kuvanim mesom zaražene životinje.
Virusi se ne prenose lako među ljudima, do zaraze može doći kontaktom sa telesnim tečnostima, mehurićima ili krastama zaražene osobe. Moguće je zaraziti se i polnim odnosima sa zaraženom osobom. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, dodirivanje odeće, posteljine ili peškira koje koristi zaražena osoba takođe može predstavljati rizik.
(Yumama)
,