Ispovest majke koja je rodila četvrto dete i shvatila da sa njim nije sve isto kao sa prethodnom decom. Laura je majka petogodišnjeg sina, dve ćerke od po godinu dana i devojčice koja je rođena sa Daunovim sindromom.
Laura je u svojoj ispovesti otkrila sve kroz šta su ona i suprug Kris prošli do porođaja i trenutka kada su shvatili da njihova beba nije kao prethodna deca. Iako je u 20. nedelji bila na ultrazvuku i tom prilikom saznala da čeka devojčicu, lekar joj je govorio da je sve u redu.
"'A, da, samo bih da napomenem da devojčica ima hiperehogeni fokus, odnosno kalcifikaciju na srcu. Međutim, to nije ništa strašno i ne utiče na rad srca', rekao nam je, uz objašnjenje da to može a i ne mora da bude simptom Daunovog sindroma jer se dešava i zdravim bebama. Ponuđen mi je test krvi kako bismo utvrdili da li beba ima Daunov sindrom, ali odbila sam. Imala sam samo 32 godine i 0.0014 odsto šansi da začnem bebu sa Daunovim sindromom. Odlučili smo se da ponovimo ultrazvuk na 34. nedelji da proverimo eventualne markere. Tako je i bilo, a na ultrazvuku nisu našli ništa problematično. Bila sam van sebe od sreće i nesumnjivo nosim zdravu bebu", kaže Laura Jost iz Kentakija.
Međutim, očigledno nisu sve stvari išle očekivano.
"Kao i starija sestra, i ova beba je bila sitna zbog čega sam svake nedelje išla na pregled i svaki pregled je prolazila bez sumnje da se nešto dešava", govorila je ova mama, a onda se setila i svog porođaja.
"Čim mi je sestra predala bebu, primetila sam da su joj obrazi jako crveni a uši neprirodno male. Pogledala sam u muža i pitala ga 'Misliš da ima Daunov sindrom'? Bila sam ubeđena da će mi reći da sam paranoična. Međutim, sa suzama u očima rekao je: 'Možda'. Srce mi je potonulo. Moj suprug je lekar i znam da njegovo 'možda' zapravo znači 'da'. Pitala sam lekarku da li misli da naša Skarlet ima Daunov sindrom. Pogledala je dete i sa sigurnošću rekla 'Da, ima'. Počela sam da plačem", priseća se Laura, i dodaje:
"Sve sam pitala isto pitanje, a očekivala sam negativan odgovor. Na moje razočaranje, svi bi mi potvrdili da Skarlet ima Daunov sindrom. Plašila sam se da neću umeti da vodim računa o njoj, da ću uništiti život njoj, njenim sestrama i bratu, da će njena dijagnoza negativno uticati na celu našu porodicu", iskrena je ova mama, dodajući da se tada po prvi put susrela sa nekim sa Daunovim sindromom.
A onda je otkrila i da je posle saznanja da njeno dete ima sindrom, prošla kroz izuzetno teške trenutke.
"Danima sam se sama sa sobom borila sa svojim predrasudama prema Skarlet, a onda sam rešila da uvedem celu porodicu u red i postavim neke granice. Recimo, kada je porodica prvi put došla da vidi bebu, svi su plakali zbog nje. Nakon toga, više nisam dozvoljavala da sažaljevaju bebu, niti mene i našu porodicu. Nema više tugovanja", kaže ova mama, a kako kaže, vremenom su se navikle jedna na drugu i otkrile neki novi svet.
"Daunov sindrom nije loš, samo je drugačiji. Meni je delovao kao nešto loše jer mi je bio nepoznat, a sve što je nepoznato plaši. Moja Skarlet nije loša, niti zastrašujuća. Da, telo joj je malo drugačije, ali ne znači da je lošija od drugih. Svi moji strahovi u vezi sa njom poticali su od neznanja. Skarlet je pametna, domišljata, ume da broji do 10 i čini me ponosnom svakog dana. I zaista je blagoslov imati je u porodici", zaključuje ova mama.
(Yumama)