- Dečak je nedeljama bio umoran, mršavio je i stalno je tražio vodu, ali su simptomi pripisivani školi, stresu i rastu.
- Kada je odjednom kolabirao, merenje šećera pokazalo je vrednost 4 puta veću od normalne i otkriven je dijabetes tipa 1 sa ketoacidozom.
Jedna majka ušla je u ordinaciju držeći devetogodišnjeg sina pod ruku. Dečak je hodao sam, ali veoma sporo, kao da mu je svaki korak predstavljao napor.
"Više nije isti", rekla je. "Do septembra je od jutra do mraka jurio za loptom. Sada stalno spava, smršao je i neprestano traži da pije vode".
Dečak je za nekoliko nedelja postao primetno mršaviji. Koža mu je bila suva, usne ispucale, a glava stalno spuštena.
Na prvi pogled, međutim, ništa nije ukazivalo na ozbiljnu bolest.
Sve je imalo svoje "logično" objašnjenje
Dečak je tek krenuo u četvrti razred, promenio učiteljicu i počeo da ima slabije rezultate u školi. Majka je pomislila da je pod stresom, baka da jednostavno raste, a otac je primetio samo da su mu stare pantalone postale prevelike.
Onda je počela neobična žeđ.
Budio se noću da pije vodu, a ubrzo bi tražio još. U školi je sve češće morao u toalet.
Prvi pregled nije doneo odgovor. Nije imao temperaturu, kašalj ni bolove. Krvna slika pokazala je blagu anemiju, pa je porodici savetovano da obrati više pažnje na ishranu.
Majka je to shvatila ozbiljno. Počela je da zapisuje koliko dete jede i pije, spremala mu hranljivije obroke i kupila vitamine.
Ipak, stanje se nije popravljalo.
Naprotiv.
Dečak je nastavio da gubi na težini. U oktobru je prestao da igra fudbal. Posle samo nekoliko krugova zagrevanja morao je da sedne na klupu jer mu je bilo teško da stoji.
Jedne večeri se srušio u kupatilu. Nije izgubio svest, ali nije mogao da ustane. Majka je pozvala Hitnu pomoć.
Jedno merenje promenilo je sve
Kada je medicinska ekipa stigla, dečak je bio izrazito slab. Disao je duboko i neuobičajeno, a iz usta mu se osećao slatkast miris, nalik mirisu trulih jabuka. Žalio se na bol u stomaku i mučninu.
U njihovom stanu lekari su pronašli fasciklu sa rezultatima ranijih pregleda. U njoj su se nalazila različita objašnjenja: anemija, iscrpljenost, moguća parazitarna infekcija...
Sva su zvučala moguće. Ali nijedno nije objašnjavalo celu sliku.
U ambulantnim kolima izmeren mu je šećer u krvi. Aparat je pokazao više od 20 mmol/L, gotovo četiri puta iznad normalne vrednosti.
Merenje je ponovljeno. Rezultat je bio isti.
Ispostavilo se da dečak ima dijabetes tipa 1, a stanje je već bilo komplikovano dijabetičkom ketoacidozom – ozbiljnim stanjem koje zahteva hitno bolničko lečenje.
Kako je moguće da simptomi prođu neprimećeno?
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest. Imunski sistem napada ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Bez dovoljno insulina, šećer ne može normalno da uđe iz krvi u ćelije i posluži im kao energija. Zato se glukoza nakuplja u krvi, dok ćelije ostaju "gladne".
Organizam pokušava da izbaci višak šećera, pa dete počinje mnogo da pije i često mokri. Istovremeno može da gubi na težini iako je apetit u početku potpuno normalan. Kako bolest napreduje, javljaju se izrazit umor, slabost, mučnina i bol u stomaku.
Dijabetes tipa 1 kod dece može da se razvije veoma brzo – tokom nekoliko nedelja, a ponekad i za svega nekoliko dana.
Upravo zato prvi simptomi lako mogu da budu pripisani nečemu drugom.
Žeđ se objasni grejanjem i suvim vazduhom. Mršavljenje promenom rutine. Umor školom. Mučnina problemima sa stomakom.
Kada se svi simptomi posmatraju pojedinačno, svako objašnjenje može da deluje prihvatljivo. Problem nastaje kada se posmatraju zajedno.
"Jesmo li mi ovo propustili?"
Majka je, kada je čula dijagnozu, pitala da li je trebalo ranije da primeti šta se dešava.
Odgovor nije jednostavan.
Kada se bolest već dijagnostikuje, lako je vratiti se unazad i reći: "Pa, sve je bilo tu, trebalo je da vidite". Ali u stvarnosti roditelji najčešće ne vide jednu veliku, očiglednu promenu. Vide niz malih promena koje pokušavaju da objasne na najbolji mogući način.
Zato je važno obratiti pažnju na kombinaciju simptoma.
Ako dete iznenada počne mnogo da pije, često mokri, naročito noću, gubi na težini, postaje izrazito umorno ili ima mučninu i bolove u stomaku, potrebno je razgovarati sa pedijatrom.
Ako se pojave duboko ili ubrzano disanje, izražena slabost, povraćanje, bol u stomaku ili poremećaj svesti, ne treba čekati – potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć.
Dečak je ponovo želeo fudbal
Nakon bolničkog lečenja dečak je izgledao bolje. Ne potpuno zdravo, ali življe. Tražio je vodu i pitao kada će moći da se vrati kući.
Nekoliko dana kasnije porodica je ponovo došla u ambulantu. Majka kaže da je najviše plaši to što su sve vreme tražili nešto komplikovano, dok je odgovor bio bolest koju nisu očekivali.
Pre nego što su otišli, dečak je postavio još jedno pitanje: "Hoću li moći da igram fudbal?"
Odgovor je bio da će, kada se stanje stabilizuje i uz odgovarajuće praćenje i savet lekara, moći da nastavi sa aktivnostima.
Odrasli su morali da nauče novu lekciju: bolest se ne prepoznaje uvek po jednom dramatičnom znaku. Ponekad je najvažnije primetiti da se ceo život deteta odjednom promenio.
Na koje simptome roditelji treba da obrate pažnju?
Kod deteta koje iznenada:
- pije mnogo više vode nego ranije,
- često mokri, posebno tokom noći,
- naglo gubi na težini,
- postaje neuobičajeno umorno i bezvoljno,
- ima mučninu ili bolove u stomaku,
- vredi potražiti savet pedijatra i proveriti nivo glukoze u krvi.
Ovi simptomi ne znače automatski da dete ima dijabetes, ali njihovu kombinaciju ne treba ignorisati.
Da li ste se nekada susreli sa situacijom da je neki simptom kod deteta dugo delovao bezazleno, a da se kasnije ispostavilo da je uzrok bio potpuno drugačiji?
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
