Dečak iz Srbije, koji je tek nedavno napunio godinu dana, preminuo je u Grčkoj zbog gušenja orašastim plodom, to je potvrdila obdukcija. Grčki mediji ranije su preneli da je dete pojelo kikiriki dok je bilo u restoranu na plaži na Halkidikiju sa majkom i ocem, a ovom nesrećnom slučaju je za "Jutro" na TV Prva govorio pedijatar dr Saša Milićević, koji je najpre objasnio u kojim situacijama može da dođe do fatalnih posledica.
"Praktično sve što deca mogu da dohvate može da predstavlja problem. Kod dece su disajni putevi mali, uski i to predstavlja zapravo najveću tu komplikaciju. Šta god da se nađe u ovom najužem delu našeg disajnog puta, odakle kreću putevi za organe za varenje, može da predstavlja problem. Ako se zakače baš na tom delu, kao za inat, gde vazduh ne može da prođe, onda to možda bude nekad fatalno. Često se desi da to sitno strano telo ode u neki bronh, pa ode u pluća, pa se tek nakon određenog perioda primeti da ima zapaljenje pluća, napravimo snimak i vidimo da je strano telo, to se onda vadi bronhoskopski i obično se završi kako treba. Nažalost, ako je ovaj glavni disajni put zatvoren, onda je to situacija dramatična".
Doktor ističe da se ovakve situacije najčešće dešavaju kod male dece.
"To se dešava uglavnom kod male dece, jer oni prosto nekritično stavljaju sve u usta. Svi imaju potrebu da nešto drže u ustima. Ali nažalost, događa se i kod starije dece, čak i kod odraslih ljudi. Znam situaciju kada je čovek jeo brizle pa nije mogao da zagrize, jedan deo je ostao gore, drugi deo je otišao dole, te se čovek nažalost ugušio, obdukcija je pokazala da je to bukvalno bio jedan zalogaj. Dakle, praktično to može da se desi bilo kada, ali u dečjem uzrastu najčešće jer su disajni putevi takvi, a drugo, deca su nemirna, zato oni zgrabe sve, drugo, deca često kad jedu trče, beže ili plaču, neće da jedu, ali roditelji kažu 'plači ti, ja ću da ti dajem', što je greška, dete može da udahne. ili kad pričaju dok jedu, a roditelji često da bi deca jela, 'ajde pričaj mi nešto. Ili mogu da se smeju. Dakle, bilo kakav udah u nezgodnom trenutku može da napravi takav problem".
Grčki mediji preneli su da se sve ovo dogodilo tokom ručka i da je dete bilo sa roditeljima u restoranu, a pedijatar je pojasnio i koja hrana ili predmeti mogu da budu "rizični.
"To su nepredvidive situacije, deca sve grabe, uvek mora se sklanja sve. Sve što njima može da bude nadohvat ruke, mora da se skloni. Međutim, to su delići sekunde, čovek može da se okrene, da dete dohvati bilo šta sa stola - kikiriki, dugmići, bilo šta sitno, jednostavno mora da se skloni, čovek mora stalno da misli na to. Drugo, nekad se desi da to padne na pod, znate, pa ono, baka ne pronađe odmah i dete stavi u usta i onda udahne pa nam treba vreme ili nažalost nekad obdukcija tek pokaže šta je bio recimo uzrok nekog smrtnog ishoda. Dakle, sve te sitne stvari, sve to što može da bude mora da se vodi računa.
Drugo, nekad iz najbolje namere, recimo daju detetu tu jabuku, svrbe ga zubići pa daju jabuku da dete češka zubiće. Dete odvali svojim, nažalost, onim svojim sekutićima, odvali do jabuke pa recimo udahne ili koricu hleba. To su bake davale, daju i dalje, ili mame i tate, ne kažem da je to loše, ali dete nekad, kao za inat, baš odvali deo korice hleba i onda jednostavno udahne. To se zaglavi i onda napravi problem. Dakle, sve te sitne stvari, i kokice, i sve što dete može da privuče, sve to mora da bude dalje. Ali ja opet kažem, deca su mali vragovi, i to su situacije, tu sekunde odlučuju. Znači, svakome to može da se desi, pa ne možete vi non-stop da visite nad glavi tom detetu".
Pedijatar je objasnio i šta raditi u situaciji kada se dete zagrcne i da li je dobro to što obično svi refleksno potapšu dete po leđima.
"Da, to je dobra varijanta.. Ako dete počne iznenada da kašlje, naravno, ne znači to ako dete ima neki bronhitis, pa kašlje već par dana, pa se sad nakašljao zato što je pokrenuo šlajm. Ne. Ali ako dete počne iznenada da kašlje, pogotovo ako poplavi, ako počne da se guši, ako ima izraz lica deteta koja se plaši za svoj život, to je tako priroda napravila, prosto vidite da mu nije dobro, zaista ga treba udarati po leđima, između lopatica, između pleća.Ako je to malo dete, treba ga okrenuti naglavačke i treba ga udarati, u velikom procentu slučajeva, to zaista izađe odatle. Ako je to neka starija osoba ili starije dete, postoji taj tzv. Hajmlihov zahvat, treba prići iza leđa, treba jako pritisnuti ovde u predelu abdomena, stomaka i vazduh izbaci vrlo često. Ako je to neko veliko strano telo, onda, nažalost, ako se zaglavilo, neće moći da izađe. Ili ako ima takvu strukturu da uđe u sluznicu, ne može da se izbaci. Trebalo bi da svi budemo obučeni za to, po meni, svi treba da znamo, to su neke situacije gde sekunde odlučuju, hitna pomoć dođe, sve to, ali dok oni dođu, mi zapravo gubimo vreme. Dakle, lupati dete između pleća, ako je malo okrenuti naglavačke, nastaviti dalje čovek da ga lupa. Ako dete ima nešto u ustima, tada, treba prstom izvući to odatIe naravno, odmah treba zvati doktora, ne treba gubiti vreme, odmah treba zvati hitnu pomoć".
Doktor je na kraju istakao da su prve dve godine najrizičnije jer u tom periodu deca zaista svašta stavljaju u usta, te da im ne treba davati nikakve sitne stvari, ni sitnu hranu poput kikirikija, kokica...
"Dete ne može da se uguši tečnom ili kašastom hranom, ali sve što je tvrdo, to je zapravo opasno. Ne treba žuriti sa tim, treba da bude miksano, dete ima zubiće ali pitanje je kako žvaće. I moramo biti prisutni stalno tu, šta god dete stavi u usta mi moramo da budemo tu, a ne on jede sam, ja ga puštam. Treba da jede sam, ali treba da budete tu. Počne li da se guši, naglavačke ga treba okrenuti i lupati po leđima, lupati do beskraja, dok neko zove lekara, i to u velikom procentu slučajeva bude spas i spasi život", zaključio je.
BONUS VIDEO:
