Mučnina, povraćanje, proliv i glavobolja – to su najčešći simptomi letnjih stomačnih virusa koji posebno pogađaju najmlađe. Visoke temperature i povećana konzumacija lako kvarljive hrane doprinose širenju ovih infekcija, koje mogu brzo da se prenesu među decom.
Koji virusi najčešće izazivaju stomačne tegobe tokom leta, kako da ih na vreme prepoznate i kako sprečiti komplikacije? Na ta pitanja odgovorio je dr Saša Milićević, specijalista pedijatrije, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
"Deca teže podnose stomačne viruse nego odrasli, zato što veliki deo dečjeg organizma čini voda, i kada gube tečnost povraćanjem ili dijarejom, mnogo teže to podnose. Ukoliko dete ima učestalu dijareju, bolje je odložiti odmor. Ali, ako je to nekoliko dijareja – neka idu, samo da budu u kontaktu sa svojim pedijatrom. Imam savet da čak i oni koji nemaju dijareju, 5 do 10 dana pre polaska na odmor uključe probiotik i da ga koriste sve vreme boravka na moru. Probiotici nisu štetni, već imaju mnogo pozitivnih efekata".
Aktuelni virusi
"Adenovirus, postoji norovirus i rotavirus – ta tri virusa su najčešća. Međutim, može da bude i salmonela prisutna kao bakterija, može stafilokok. Trovanje hranom tokom leta je relativno često. Nije sve virus, ali u značajnom procentu jesu virusi".
Kako se leče stomačni virusi?
"Terapija nije posebna – nadoknada tečnosti, ali ne samo tečnosti, već i elektrolita. Ako samo vraćamo tečnost, nećemo uspeti da ih nadoknadimo. Najbolji su rastvori za rehidraciju, koji sadrže elemente koje gubimo – kalijum, natrijum..."
Koliko traje?
"Obično traje od 3 do 5 dana, osim ako dete nema neku crevnu bolest – tada traje duže. Ali, čovek kada ode na odmor, tih pet dana mu mnogo znače".
Moguće posledice
"Ekstreman stepen dehidracije, posebno kada su deca u pitanju, praćen temperaturom. Ali, ako dete ne može da unosi tečnost, onda mora da se da infuzija. Ne smemo da dozvolimo da, u današnje vreme, bilo ko nastrada zbog dehidracije. Infuzija je spas – ali prvo treba pokušati unosom tečnosti", kaže doktor i dodaje da virus baš retko može da pređe u hronično oboljenje.
"Retko se dešava da virus pređe u hronično oboljenje. Virusi su uglavnom akutni i sezonski".
Virus ili bakterija?
"Dosta teško se može razlikovati bez analiza. Simptomi su slični – mučnina, dijareja, temperatura. Jedino ako roditelji tokom anamneze daju neke inpute. Analiza stolice je najvažnija".
Psihološki faktor i putovanja
"Ima malo psihološkog faktora. Ima ljudi koji dobiju dijareju ili zatvor kada promene sredinu – to je jedva problematično. Probiotici su tu jako dobri. Ljudi koji su emotivniji i nervozniji su podložniji ovakvim reakcijama pri promeni sredine".
"Probiotik, lek protiv alergije – antihistaminik. Ujedi insekata su veoma česti, meduze znaju da naprave problem na koži kod dece i odraslih. Treba poneti kapi za nos, kremu sa zaštitnim faktorom, sredstva protiv insekata. Neka ponesu i antibiotik, ali da ga ne daju bez saveta lekara. Takođe i lek protiv povišene temperature", zaključio je dr Milićević.
BONUS VIDEO:
