KARAMELE, KOKICE, NISU BEZBEDNE NAMIRNICE ZA MALU DECU: Opasnost od gušenja sprečite na vreme

Deca se mogu ugušiti hranom u bilo kom uzrastu, ali mlađa od pet godina su u većem riziku – a posebno deca mlađa od tri godine. Određeni oblici i tekstura neke hrane znači da je veća verovatnoća da će izazvati gušenje, kako upozaravaju na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja Novog Zelanda.

To su namirnice koje su deci teške da se pregrizu i koje se nedovoljno razgrađuju da ih bezbedno progutaju – komadići se mogu zaglaviti u dečjim disajnim putevima.

Primeri za to su:

• orasi
• krupno seme (npr. seme bundeve i suncokreta)
• tvrdo sušeno voće
• komadi sirove šargarepe, celera ili jabuke
• hrana koja se lomi na tvrde oštre komade (npr. čips, kukuruzni čips, pirinčani krekeri)
• neiskokane ljuske kokica.

Da biste smanjili rizik od gušenja:

• izbegavajte davanje celih orašastih plodova, krupnih semenki ili tvrdog sušenog voća deci mlađoj od pet godina
• koristite tanko namazan puter od kikirikija umesto celih ili seckanih oraha
• šargarepa, jabuka i celer mogu se kuvati dok ne omekšaju ili sitno narendati, naseckati

Mala okrugla ili ovalna hrana

Ovakva hrana može da se zadrži u disajnim putevima dece jer je progutaju celu, kao zrno grožđa koje je dovoljno veliko da zapadne a dovoljno malo da ga dete lako stavi u usta.

Primeri su:

• grožđe, bobice i čeri paradajz
• suvo grožđe
• voće sa košticama i krupnim semenkama ili košticama (npr. lubenica, sitno koštunjavo voće)
• grašak
• lizalice/slatkiši kao bombone.

Da biste smanjili rizik od gušenja:

• grožđe, jagodičasto voće i čeri paradajz mogu se izrezati na četvrtine ili sitnije iseckati
• potopiti suvo grožđe i smokve da omekšaju i prepoloviti ako su velike
• ukloniti koštice sa plodova
• grašak se može izgnječiti viljuškom.

Mala deca nemaju sposobnost žvakanja malih okruglih tvrdih, gumenih ili lepljivih lizalica/slatkiša. Ovo ne bi trebalo davati deci mlađoj od tri godine.

Hrana sa korom ili listovima

Kožice hrane se teško žvaću i mogu potpuno zatvoriti dečje disajne puteve. Slanina i neka mesa koja su tvrđa ili vlaknasta, mala deca ne mogu da sažvaću i veoma je opasno davati im bez nadzora.

Primeri su:

• piletina, kobasice, viršle, slanina, tvrda mesa
• koštunjavo voće (npr. šljive, breskve, nektarine)
• jabuke i kruške
• paradajz
• zelena salata i drugi sirovi listovi salate
• spanać i kupus.

Da biste smanjili rizik od gušenja:

• skinite ili ogulite kožu pre serviranja
• iseckati (barem koliko je mali nokat deteta) i dodati u pasiranu hranu
• uklonite koštice sa voća
• listove salate sitno iseckati
• spanać i kupus kuvati dok ne omekšaju i sitno iseckati.

Hrana koja se lako gnječi

To su namirnice koje se mogu zgnječiti i zaglaviti u dečjem grlu i tu se zaglaviti.

Primeri su:

• kobasice, viršle
• komadi kuvanog vlaknastog mesa
• kokice
• Meke bombone ili žvakaće gume.

Da biste smanjili rizik od gušenja:

• iseckati (barem koliko je mali nokat deteta) i dodati u pasiranu hranu
• kao što je gore navedeno – uklonite kožu pre serviranja
• meso kuvati dok ne omekša, sitno iseckati i dodati u pasiranu hranu

Ne dajte karamele, meke bombone ili žvaku.

Vlaknasta ili žilava hrana

Vlakna u ovoj vrsti hrane mogu otežati deci da razdvoje hranu na manje komade i zalogaje.

Primeri su:

• celer
• kuvani kukukuruz
• sirovi ananas

Da biste smanjili rizik od gušenja:

• oguliti kožu/snažna vlakna sa celera
• narežite ovu hranu tanko

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO