Školarci ne unose dovoljno voća, povrća i mesa, a sve više jedu po pekarama. Pritom se i ne kreću dovoljno, a ove loše navike se i te kako odražavaju na zdravlje. Čak 80 odsto dece ne unosi dovoljno povrća, dok preporučenu količinu voća jede tek svako treće dete, pokazalo je istraživanje Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke. Podaci iz njihovog projekta „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje“, kojim je obuhvaćeno 3.278 đaka iz 52 osnovne škole i 11 srednjih, i više su nego alarmantni.
Oni otkrivaju i da samo trećina dečaka i devojčica konzumira dovoljno mleka i mlečnih proizvoda, dok se obroci 15 odsto njih pretežno sastoje od masne hrane. Istraživanje je pokazalo i da skoro nijedan školarac ne jede dovoljno žitarica, a da samo četvrtina dece unosi preporučenu količinu mesa. Zato smo pitali prim. dr Andriju Šreka, pedijatra specijalistu iz ishrane zdravih i bolesnih ljudi sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine da li ga iznenađuju ovi podaci.
Loše navike dolaze iz kuće
"Nažalost ne, oni se poklapaju sa podacima nekih drugih istraživanja. Smanjen unos voća i povrća znači i manji unos vitamina i antioksidanata, što direktno utiče na opšte stanje dečjeg organizma, posebno na imunitet", kaže dr Šrek i dodaje da nedovoljna konzumacija mesa i mlečnih proizvoda ima za posledicu nedovoljno kvalitetan rast i razvoj.
To je naročito važno kod adolescenata koji su, sa jedne strane, u periodu intenzivnog razvoja, a sa druge, pritisnuti su agresivnim marketingom sirove hrane i veganskog načina ishrane, koji se ne preporučuju u ovom uzrastu. Takođe, u poslednje vreme primetno je i da zbog brzog načina života i manjka vremena mnoge porodice neretko ručaju po pekarama ili kioscima brze hrane umesto da kod kuće jedu nešto na kašiku.
Doručak ne sme da se preskače
"Osim razloga koje ste naveli, tu je često reč i o komoditetu roditelja. Nekada im je jednostavnije da detetu daju novac da kupi hranu nego da mu ostave da podgreje ručak pred odlazak u školu. Takođe, roditelji se ni sami ne hrane redovno, pa tako daju loš primer deci. A poznato je da mališani u većini stvari zapravo ne slušaju mamu i tatu nego ih imitiraju", objašnjava naš sagovornik i naglašava da na dečje zdravlje i razvoj posebno loše utiče neredovno unošenje obroka.
Na primer, preskakanje doručka pre škole dovodi do kasnijeg prejedanja zbog prevelike gladi. Još ako se pritom konzumiraju brza hrana i peciva iz pekare, to uz slabu fizičku aktivnost vrlo brzo može da dovede do gojaznosti kod dece. A mališani koji imaju i genetsku predispoziciju u velikom su riziku za obolevanje od dijabetesa.
Sve ove činjenice ukazuju na to da ako nastavimo ovim tempom, deca će nam biti sve gojaznija i tromija, pa se zato nameće pitanje šta je rešenje.
"Edukacija putem medija, interneta i društvenih mreža u pogledu pravilnog načina ishrane i redovne fizičke aktivnosti je veoma važna. Međutim, kao što sam već istakao, ipak je najvažnije da roditelji kod kuće daju deci primer. Po mom iskustvu, zajednički porodični obroci su presudni u podršci mladoj osobi za izbor pravih, izbalansiranih i redovnih obroka, koji će doprineti pravilnom rastu i razvoju", zaključuje dr Šrek.
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna