Obično stradaju noge (potkolenice) ali i vrat, deo iza uha, pa i kosa. Pre izlaska deteta u travu treba ga zaštiti repelentima - preparatima koji se nanose na kožu i odbijaju insekte. Međutim, problem je u tome što je krpelj snalažljiv, pa ume da pronađe deo na koži gde nema repelenta.

Šta roditelji mogu da preduzmu?

-Najbolje je dete odvesti u ambulantu gde će se lepo i brzo, sterilnim instrumentima odstraniti krpelj.

-Ne treba ga na licu mesta vaditi iglama i drugi priručnim "alatima", a ne treba ga čupati ni rukama jer će njegova glava sa rilicom ostati u koži. Može da se proba sa kockicom leda koja se prisloni uz krpelja nekoliko minuta kako bi se umrtvio, a onda se izvuče.

Terapija

Dete koje ujede krpelj mora dobijati bar dvonedeljnu antibiotsku terapiju kako bi se sprečila pojava Lajmske bolesti (upala mozga). Svaki treći krpelj u gradu nosi prouzrokovača ove bolesti i isporuči ga prilikom ujeda. Iako je van grada broj prokuženih krpelja manji i tada je potrebno dati detetu antibiotik. Obično se prepisuje amoksicilin (za alergične na penicilin eritromicin) ali je to posao lekara, koji će odrediti dozu i tačno trajanje terapije.

Saveti

1. Krpelji ne prenose samo Lajmsku bolest, već i meningitis i meningoencefalitis. Između ostalog, mogu da prenesu brucelozu i leptospirozu - bolesti koje su se na beogradskom području, na primer, javile u epidemijskoj formi. Zato treba da se izbegava boravak pored žbunastog bilja i ispod drveća - na kojem se, najčešće, nalaze. Krpelja iritira pokret i on sa drveta pada, tako da na telu obično može da se nađe više uboda.

2. Posle igre u parku, u zelenilu, decu svakako treba kontrolisati. Ukoliko se krpelj "zakačio" za deo tela, ne sme da se premazuje nikakvim sredstvom, niti da se gnječi ili kida, već da se pažljivo izvadi. Jer, ako u sebi ima virus, može da inficira organizam. Stručni nadzor pri ujedu krpelja traje do mesec dana. Ukoliko se za to vreme pojavi crvenilo u obliku kruga, znak je da je došlo do infekcije.