Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Epidemija gojaznosti kod dece

Gojaznost je jedna od najteže izlečivih bolesti koja značajno skraćuje životni vek. Šta je uzrokuje?

Može se reći da je gojaznost prava epidemija! Na lečenje komplikacija gojaznosti se troši više novca nego za lečenje malignih bolesti! Zato smo odlučili da vam približimo ovaj problem.

Šta je gojaznost?

Gojaznost se kod dece definiše kao prekomerna telesna masa (težina se odomaćila kao izraz iako nije pravilna, pa ćemo ponekad da je primenimo u daljem tekstu) u odnosu na telesnu visinu. Za razliku od odraslih, kada je to lako izmeriti, za decu postoje tablice normalih vrednosti prema kojima se određuje da li je dete gojazno. Nažalost, kod većine je za postavljanje dijagnoze dovoljno pogledati „simpatično ugojenog mališana". Istina je daleko od „simpatičnog", jer se zaista radi o ozbiljnom oboljenju.

Zašto je gojaznost opasna bolest?

Gojaznost značajno skraćuje životni vek! Što ranije nastane, životni vek je kraći! To znači da je gojaznost kod dece zaista opaka bolest. Teško da postoji hronična bolest koja je podmukla kao gojaznost. Nevolja je što se većina posledica ne vidi dok se dete goji, već se one dešavaju posle višegodišnjeg opterećenja dečjeg organizma viškom kilograma. Naravno, nije u pitanju samo fizički teret koji dete nosi, već se dešavaju poremećaji metabolizma šećera, masti i pojedinih hormona. Ovo je uvod u poremećaj funkcije skoro svih organskih sistema deteta!

Zašto nastaje gojaznost?

U organizmu postoji ravnoteža između unosa energije (hrane i pića) i potrošnje energetskih materija. Kod deteta je brz rast i razvoj, pa je njemu potrebno više energije. Zato su deca «jačeg apetita» (izgleda da neka nikada ne odrastu). Kada postoji nesklad između unete energije i njene potrošnje, u organizmu nastaju poremećaji. Uprošćeno, kod gojaznih je unos veći od potrošnje, mada je u praksi kod većine gojazne dece I UNOS prekomeran, a potrošnja - kroz fizičku neaktivnost PREMALA! Iako je ovaj problem lako definisati, postoje brojni uzroci koji dovode do gojaznosti:

*Uloga nasleđa je važna u nastajanju gojaznosti. Ako je jedan od roditelja gojazan, kod deteta postoji značajno veća mogućnost da bude gojazno, a ako su oba roditelja gojazna - dete ima veće izglede da bude gojazno, nego da ima normalnu telesnu masu! Poznato je da postoje geni koji regulišu „jačinu metabolizma", odnosno potrošnju energije u organizmu. Kada su oni „slabiji", onda je i metabolizam „sporiji", pa je i „taloženje" masti u organizmu povećano. Naravno, na metaboličkom nivou je situacija znatno komplikovanija. Ali, jednostavno rečeno, ova deca sagore daleko manje kalorija iz ISTE količine unete hrane, nego deca koja nemaju gene za gojaznost. Ipak, valja se podsetiti medicinske istine da se ne nasleđuje bolest, već SKLONOST ka bolesti, pa je važno preduzeti sve mere da predisponirana deca zaista ne postanu gojazna.

 *Vrsta hrane i navike u ishrani su veoma bitan faktor u nastanku gojaznosti. Ukoliko život deteta počne po sistemu „snaga ulazi na usta - što više, to bolje", svi su izgledi da ono bude gojazno (čak iako nema genetsku predispoziciju). Ako, na primer, tromesečna beba tamani plazma keks, pije jako kravlje mleko i izgleda zdravo buckasto, eto uvoda u katastrofu. NIJE debela beba zdravo dete! Naprotiv! To je prečica ka bolestima. Zato je posebno važno da se u prvim godinama života vodi računa o uzimanju zdrave hrane i sticanju zdravih prehrambenih navika. To je veoma jednostavno ako se poštuju savremeni principi ishrane beba, koji su veoma dostupni.

Naravno, ovo važi za sve uzraste (za mame i tate pogotovo), pa nema opuštanja ni kada deca porastu, naročito kada krenu u školu i počnu da jedu van kuće. Višak masti u hrani i brzih šećera (brza hrana - fast food, grickalice, čipsevi, bezalkoholni napici bogati šećerom...) direktno narušavaju ravnotežu između unetih energetskih materija i njihove potrošnje - naravno, na štetu sagorevanja, a u korist gojenja.

*Manjak aktivnosti, višak kompjuterskih igrica i televizora je prava katastrofa savremenog, civilizovanog deteta. Brojne studije su pokazale da je broj sati provedenih uz televizor ili kompjuter DIREKTNO srazmeran višku kilograma. Izbegavanje fizičkih vežbi, uz izraženu ljubav ka „ležećim disciplinama» je doprinos manjoj potrošnji energije, a to je put ka nagomilavanju masnog tkiva.

*Nasuprot uvreženom mišljenju, hormonski poremećaji su izuzetno redak uzrok gojaznosti kod dece. Ima bolesti (dobro definisanih genetskih sindroma) koji «idu» uz gojaznost, ali oni čine jedan procenat gojazne dece. Ta deca imaju i druge (za lekare lako uočljive) anomalije, pa se relativno lako prepoznaju i upućuju dečjem endokrinologu, koji planira dijagnostiku i lečenje.

*Takođe, redak uzrok gojaznosti su lekovi koji se koriste u terapiji nekih hroničnih oboljenja.

Bolesti kao posledica gojaznosti

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica