Ovo je potpuno iskrena lična preporuka mame, koja se ne kaje ako poslušate i primenite njen savet, kako da se izborite sa školskom Viber grupom, bilo da imate prvaka ili dete u starijim razredima. Ipak, postupate na sopstvenu odgovornost, ako niste navikli da živite sa nešto manje stresa.
"Ako na nešto niste pripremljeni kada vam dete pođe u školu, to su roditeljske Viber grupe. I ne, nije isto kao kada ste bili u vrtiću, jer sada se problematika širi na knjige, domaće zadatke, izgubljeno nađeno u učionici, šta je učiteljica rekla, šta nikada nije rekla, kada je roditeljski, ko stiže, ko ne stiže uopšte i zašto, da li je Marko uvredio Lenu ili je Lena njega, ko je pojeo kome užinu.. I tako do kraja vremena i još malo…
"Nevolja je, što smo u strahu da ne propustimo važnu informaciju, uvek primorani da pratimo, čitamo, pišemo, trudimo se da pomognemo onima u nevolji, koji nisu obojili nešto temperama do pola noći.
Iz petnih žila se trudim da ne pošaljem neprimereni mim, kada imamo preslišavanja iz bontona, ne razumem zašto je važno da svi jedni drugima mahnemo emodžijem za srećan polazak u školu ili čestitamo bilo koji praznik.
Na početku prvog razreda vlada uglavnom veliko ohrabrenje, sami smo se u ovo uvalili, izdrži sad crni sine - kad se pojma nema šta je za domaći, zaboravi se raspored za sutra, donesu 2 udžbenika iz matematike kući. Dakle tada, poruke se razmenjuju iz najbolje namere, opšteg dobra. Razumljivo…
Ali kako vreme ide, a svi se polako raskomotimo iza svojih profilnih sličica, i ko je čija mama, tata se još ne zna, tako se polako preuzimaju uloge glasnogovornika,večitih kontraša, galamdžija, prostaka.. Jednostavno, život i mi kakvi jesmo.
Većina uglavnom preuzima modalitet tihovanja, ćuti, samo kad ne moram ja, neko će već reći, ima ko uvek šalje, evo Markova mama je uvek prva. I tako od bolje nemoj, do šta me briga, kratak je put…
Ali onda se pojavilo čudo tehnologije, u vidu AI, veštačke inteligencije same Viber aplikacije i moju svakodnevicu se vratio mir. Neki mali slatki robot, kako ga zamišljam, a tepam mu Vasica, prati sve što su mamike pisale i ukratko mi prepriča! Dobijem dajdžest, sa glavnim crtama razgovora, ko je u njemu učestvovao i to je to. Ako me više zanima, slobodno mogu da se vratim u razgovor, ako ne, moja dužnost je obavljena, u toku sam. A sve što je trebalo da uradim je da kliknem na mali čarobni štapić sa ljubičastom zvezdicom i tadaaa: Hvala ti Vasice, gde čuo i ne čuo! Toplo preporučujem, jer kome još ne treba magija ako ima đaka?”
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO