Zaboravljene igre u prirodi

Pre par decenija, svi smo se bavili sportom - svakodnevno i, uglavnom, nesvesno. Igrali smo se, kretali, znojavi rumeneli... Danas tek poneko dete koristi boravak na vazduhu za fizičke aktivnosti poput onih iz našeg detinjstva.

Jedna od "zaboravljenih" igara, danas se koristi na treninzima u klubovima i školicama sporta kao uvodni deo časa - za zagrevanje, umesto dosadnog trčanja u krug. Jedno dete se izabere da bude "šuga", a njegov zadatak je da juri ostale igrače i dodirom prenese ko’bajagi šugu (simbolično značenje je pomalo čudno) prvom učesniku igre kojeg stigne. Zatim taj drugi juri ostale učesnike... Može da se igra unedogled, sve dok deci ne dosadi. U ovoj igri, deca se dosta kreću, uz veliki broj promena pravca kretanja, brze startove, nagla ubrzanja. Zato je odlična za orijentaciju mališana u prostoru, razvijanje koordinacije pokreta i zagrevanje svih mišića.

2. Preskakanje konopca

Za ovu igru su potrebni konopac, patike i komotna odeća. Park ili dvorište su idealni, mada dete to može da radi i u stanu - naravno, pazeći na nameštaj! Postoje razne vrste konopaca, od gume ili kanapa - svejedno, samo da nisu plastični, jer su takvi nesavitljivi! Da li je dužina dobra, proverite tako što će dete da stane na sredinu konopca, držeći ga u ručicama, dok su drške u visini pazuha. Ako je duži, skratite ga kod drški, a ako je samo malo duži, dete može višak da obmota oko šaka.

Pravilno preskakanje konopca podrazumeva da su laktovi blizu tela, bez velikih i napornih zamaha rukom i visokih skokova. Suština je da se u pravom trenutku odskoči nekoliko centimetara. Leđa moraju da budu ispravljena, pogled napred.

3. Ledeni čika

Ponekad treneri umesto šuge koriste sličnu igru, Ledenog čiku. Kada onaj koji juri druge nekog dotakne i kaže: "Zaleđen", taj mora da se ukopa u mestu. Ledeni

čika juri dalje. Ostali, još nedodirnuti, mogu dodirom da odlede one koji su zaleđeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve učesnike. Igra ima isti efekat kao i šuge, a ako u obe  igre učestvuju mlađi od četiri-pet godina, mora da bude popuštanja, bez velikih razdaljina i poštovanja svih pravila, uz oprez da se veće dete ne prevrne preko manjeg.

4. Frizbi

Evo još jednog plastičnog, jevtinog rekvizita (nažalost,  mnogi ga koriste nepromišljeno na krcatim plažama). To je frizbi, leteći plastični disk, prečnika oko 20 do 30 centimetara. Da biste frizbi daleko bacili, i da bi to bilo precizno, palac ruke mora da bude na gornjem a ostali prsti savijeni na donjem delu, s tim što je bacanje preciznije ako je kažiprst na ivici, a brže ako je ispod frizbija (tamo gde su i ostali prsti).

Pri bacanju, lakat mora da bude savijen, a frizbi u nivou ramena, blago okrenut ka gore, to jest ka smeru bacanja. Glavni zamah može da se izvede iz zgloba šake ili ramena.

Najvažnije što deca treba da nauče, jeste da pre bacanja znaju u kom pravcu bacaju, da nema naglih pokreta slobodnom rukom i nogama, jer tako rasipaju energiju. Za decu je uživanje u samoj igri bacanja, ali i trčanje do frizbija ako dalje odleti - možete da se "takmičite" ko će pre da stigne, vi ili dete.

5. Hula-hop

Lakši je za korišćenje od konopca, kada se savladaju osnovne tehnike. Odličan je za stomačiće, guzu, noge, pa i ruke - kada se vrti na njima. Postoji nekoliko načina "upotrebe": sa nogama razmaknutim u visini ramena, a kasnije i propinjanjem na prstiće, da se vrti na kukovima, struku ili malo više, a može i naizmenično - da obruč šeta niz, i uz torzo, a rukama se vrti kada su ispravljene, kružnim pokretima iz

ramena.

Manji obručevi mogu - ako ste spretni, da se vrte i oko noge. Nisu skupi, veselih su boja i šara, a u prodavnicama igračaka imate i one manjih obima, idealnih za decu.

6. Preskakanje lastiša

Lično, najviše mi nedostaju devojčice, pa i dečaci koji preskaču lastiš. Dovoljno je kupiti običan šnajderski lastiš, mada danas postoje i specijalno napravljeni za preskakanje. Kada se vezivanjem krajeva napravi zatvoren krug, sve je spremno za igru, koja može da bude po pravilima, ili potpuno bez njih. Igra lastišem traži dosta skokova i preciznosti da se pogodi ograničeni prostor, a odlično razgibava, jača zglobove i okretnost.

Ako dete ima društvo, a najbolje je tri mališana na okupu, jedno dete preskače, dok drugo dvoje drže po jednu stranu lastiša. Inače, lastiš mora da bude zategnut toliko da ne pada, dakle ne previše. Može da bude oko nožnih zglobova onih koji ga drže, jedne ili obe noge. Igra može da krene od te najmanje visine, pa uvis. Najpopularnija je bila igra "prstića", kada se kreće od kažiprsta kao dela koji drži lastiš, pa do jedne ili obe šake. Ponekad se preskače prvo nogom uz lastiš, ili suprotnom - sa one strane na kojoj je detetu lakše. Ko dobro nauči da preskače lastiš, naučio je dobro i odraz za bilo koji sport u kojem je to potrebno. Da su nove generacije devojčica preskakale lastiš satima, možda ne bi osnovnu školu završavale sa celulitom!

A ako imate dečaka nemirnog i spretnog, dopustite mu da preskoči lastiš iz zaleta, posebno ako ima više od pet godina!

7. Puštanje zmajeva

Retko gde, nažalost, danas možemo da sretnemo decu i odrasle koji puštaju zmajeve. A tako je lepo i zabavno trčati za njima i sa njima!

Mnogi i ne znaju da je puštanje zmajeva vrsta sporta - sa pravilima i normama takmičenja. Inače, postoje razne vrste zmajeva. Pored standardnih, ima zmajeva sa dva ili više konopaca, pa onih velikih - koji pokreću čoveka (to su oni koje srećete na moru, kada je čovek u vodi), kao i razne vrste zmajeva čija je svrha da ulepšaju neki događaj...

Suština je da dete pokuša da zmaja odigne od zemlje i što duže ga zadrži u vazduhu, a za to je potrebno i malo vetra.

8. Igra školice

U manjim sredinama, kao i onim koje su udaljene od gradskih centara, deca često igraju školice. Nacrtaju "mrežu" kredom ili komadićem cigle na asfaltu, a potom

skaču po njoj. Dve su vrste školica. Jedna izgleda kao pravougaonik podeljen na osam simetričnih kvadrata, dok drugu čine: najpre dva polja - jedno iza drugog, u trećem redu su opet dva polja - ali jedno pored drugog, pa opet samo jedno, i na kraju ponovo dva polja u jednom redu.

Ponegde deca crtaju sedam, osam ili deset polja, zavisno od "tradicije". Kada se nacrta mreža, potrebno je nešto što će deca da bacaju - recimo kamenčić, koji se redom baca od prvog do poslednjeg polja, obeleženih brojevima, a dete do obeleženog polja skače na jednoj nozi. Pobednik je onaj ko ne spusti drugu nogu, pogodi polje koje je na redu i ne stane na nacrtani okvir.

Starija deca mogu igru da učine zanimljivijom tako što će predmet da bacaju unatraške, da skaču obema nogama, žmureći... Igrica je odlična za razvijanje osećaja za prostor, preciznost i, naravno, sve mišiće angažovane pri skoku. Najveća mana školice je što je spora igra, pa mala deca nemaju strpljenja da gledaju dok ostali igraju. Ali je, opet, igra koja traži kretanje, ravnotežu, snalažljivost... i ne košta.

Sve je bolje od sedenja

O igrama za decu koje jesu i vrsta rekreacije, a poneke od njih i sport, može da se napiše knjiga. Zato ću vas samo podsetiti na penjanje na drveće (zašto mislite da je za vas bilo bezbedno, a za vaše dete nije?); Care, care govedare, kol’ko ima sati, Crnu Mariju... ali i na mogućnost da osmislite nešto i sami: provlačenje lopte kroz otvore na penjalici u parku, prebacivanje preko klupe, trčanje uz i niz stepenice - koristeći svaki, svaki drugi, pa i treći stepenik.

Sve je dobro osim deteta koje sedi na klupi, posmatrajući ostalu decu kako se igraju, sa ili bez pravila. Najgore je kada dete nije ni na klupi, nego kod kuće, daleko od vršnjaka, od svežeg vazduha, sunca, radosti i rumenih obraza. A boravk napolju je dobar i za vas, posebno ako ste jedan od učesnika igre.

Željka Zebić