- Gabor Mate tvrdi da se ADD kod odojčadi i male dece razvija zbog stresa u porodičnom okruženju, a ne zbog same popularne kulture.
- Po njemu, društvo nedovoljno podržava roditelje i brigu o deci u najranijim godinama, što povećava rizik od razvojnih poremećaja.
- Autori koje citira razlikuju pravi ADD od 'pseudo-ADD', jer savremena kultura može samo da pojača simptome i oteža funkcionisanje.
„ADD se javlja kod odojčadi i male dece zbog stresa u porodičnom okruženju. Te stresove stvara društvo, ali pre nego što je dete neposredno izloženo popularnoj kulturi“, piše Gabor Mate, ugledni lekar specijalizovan za neurologiju, psihijatriju i psihologiju, koji i sam ima ADD.
ADD je skraćenica od engleskog izraza "attention deficit disorder", odnosno poremećaj pažnje, dok je ADHD skraćenica od izraza "attention deficit hyperactivity disorder", odnosno poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću.
Odgovor na potrebu malog deteta za bliskim kontaktom sa roditeljem nije izolacija žena u kući. Odgovor je priznanje celog društva da ne postoji važniji zadatak na svetu od brige o deci u njihovim najranijim godinama.
Mnogo bi manje bilo ADD-a, ali i drugih razvojnih poremećaja, kada bi se očevi i majke podsticali da dobrobit deteta smatraju najvažnijom tokom njegovih formativnih godina i kada im ne bi bila uskraćena neophodna društvena i ekonomska podrška. Trenutno je upravo suprotno. Ne samo da im ne pomažemo već aktivno kažnjavamo zaposlene žene ako žele da produže vreme koje provode kod kuće brinući o deci.
Za muškarce se čak smatra nerazumnim razmišljati o „prekidu karijere“ kako bi bili deo tog procesa. Društvo čini veoma malo da obezbedi stručno i saosećajno dnevno čuvanje dece čiji roditelji iz ovog ili onog razloga ne mogu da izbegnu rad van kuće tokom najranijih godina detetovog života.
U galeriji ispod pročitajte citate Duška Radovića!
Socijalni sistem, naročito u SAD, ekonomski teroriše siromašne žene, primoravajući ih da svoje bebe poveravaju krajnje neadekvatnim ustanovama za čuvanje dece, a zatim da svakodnevno provode sate putujući do slabo plaćenih poslova koji njihovim porodicama jedva obezbeđuju prihode dovoljne za preživljavanje.
Uticaj narušenog porodičnog života na mentalno funkcionisanje pojačava se pod dejstvom kulturnih uticaja. „Američko društvo“, primećuju dr Halovel i dr Rejti, „kod svih nas stvara simptome slične ADD-u. Živimo u kulturi ADD-a.“
Oni zaključuju da postoji nešto što nazivaju „pseudo-ADD“, ljudi koji žive u skladu sa užurbanim društvom i kulturom koja ih okružuje, ali čije funkcionisanje nije ograničeno neurofiziološkim karakteristikama ADD-a. Spolja može izgledati kao ADD, ali iznutra to nije.
Kulturni fenomeni, poput televizije, ne mogu sami po sebi da izazovu ADD ako pod tim podrazumevamo neurofiziološki poremećaj samoregulacije i pažnje. ADD se javlja kod odojčadi i male dece zbog stresa u porodičnom okruženju. Te stresove stvara društvo, ali pre nego što je dete neposredno izloženo popularnoj kulturi.
Međutim, kako ističu Halovel i Rejti, kultura može da podstiče i pojačava ADD. Savremeni društveni trendovi otežavaju osobama sa poremećajem pažnje da prevaziđu teškoće povezane sa ADD-om. Zbog toga neka ponašanja koja su posledica ovog poremećaja mogu čak da deluju poželjno i da budu nagrađivana.
Nisu potrebne proročke sposobnosti da bismo predvideli da će u budućnosti biti još više ADD-a nego danas..."
Odlomak iz knjige „Rasejani um: poreklo i lečenje poremećaja pažnje“, Gabor Mate Knjiga se bavi prirodom sve rasprostranjenijeg i nedovoljno shvaćenog poremećaja pažnje (ADD). Budući da se autor i sam celog života suočava sa ovim poremećajem, a da je ADD dijagnostikovan i kod njegovo troje dece, knjiga je napisana iz veoma iskrene lične perspektive.
BONUS VIDEO: