Roditeljima je veoma važno da njihovo dete govori jasno, pa kada odjednom počne da muca, to ne može a da ne zabrine. Prema rečima lekara, što ranije počnete da lečite mucanje, to je lakše prevazići ga, ali kada je proces zastareo, a dete je već počelo da bude svesno problema i stidljivo da govori, onda je neophodno složenije i dugotrajnije lečenje, što, štaviše, ne garantuje 100% rezultat.
Generalno, mucanje se izleči u 50-80% slučajeva, u zavisnosti od vrste i trajanja. Specijalisti psihološko-medicinsko-pedagoške konsultacije neurolog Tamara Revnjuk i logopedska nastavnica najviše kategorije Ala Šovtiuk ispričali su više o tome kako nastaje mucanje i koje su specifičnosti njegovog lečenja.
Mucanje je sistemska neuroza, koja je praćena poremećajem govora deteta, njegove ritmičnosti, tečnosti i zvučnog izgovora. Otprilike 5-8% dece pati od mucanja, a dečaci su 4 puta učestaliji nego devojčice. Između 2.-4. i 5.-7. godine se smatraju kritičnim periodima.
Lečenje u velikoj meri zavisi od starosti deteta. U dobi od 2-4 godine, mucanje se najbolje leči, ponekad može proći samo od sebe. Kratki periodi mucanja se obično smenjuju sa dugim periodima normalnog funkcionisanja govornog sistema. U srednjoj školi deca najčešće počinju da mucaju u periodima stresa, uzbuđenja: kada nastavnik proverava tehniku čitanja, kada mora da odgovara pred celim odeljenjem i tako dalje.
A posle 8-9 godina, periodi remisije postaju sve kraći i duži, a periodi bola, odnosno mucanja, duži. Kod tinejdžera, mucanje se takođe najčešće manifestuje u stresnim situacijama: kada morate javno da govorite sa scene, pripremate prezentaciju i sl, međutim, periodi mucanja traju mnogo duže nego u ranom detinjstvu. Ponekad je mucanje praćeno kompulsivnim pokretima: trzajem glavom, određenim gestovima rukama i drugim, a tada je neophodna psihoterapija. Tinejdžeri su, za razliku od male dece, obično stidljivi da govore i veoma se plaše da mucanje nikada neće nestati, zatvaraju se u sebe i nastaju sve veći problemi.
Nemojte da forsirate decu
Vrlo često se mucanje javlja kod male dece koja su intelektualno razvijena, štaviše, njihov jezik je ispred razvoja i sposobnosti mozga. Na primer, dvogodišnja deca govore dugim frazama, koristeći složene reči, a roditelji na svaki mogući način stimulišu njihov razvoj jezika, ne shvatajući da mozak deteta jednostavno nije spreman za velika opterećenja, jer se još nije formirao. U takvim slučajevima nije potrebno opterećivati razvoj deteta - to može biti veoma štetno.
Tokom lečenja mucanja, posebno njegovih uznapredovalih oblika, sprovodi se niz pregleda mozga kako bi se utvrdilo da li dolazi do povećanja intrakranijalnog pritiska, konvulzivne spremnosti i drugih abnormalnosti. Što je mucanje naprednije, to se lošije leči.
Pored neurologa, psihijatara i psihologa, važnu ulogu u lečenju mucanja ima i logoped. Na časovima prvenstveno radi na govornom disanju koje je poremećeno, razvija tečnost govora, opušta mišiće lica, uči da se govori na izdisaj, da se razlikuje naglašene samoglasnike, podučava posebne vežbe koje pomažu u naprezanju i opuštanju mišića. U arsenalu logopeda postoji niz efikasnih metoda sa jasno definisanim fazama rada na govoru.
Ipak, mnogo zavisi od samih roditelja, koji moraju da prate dnevnu rutinu deteta kako bi ono leglo na vreme, ne bi gledalo strašne filmove, ne sedi satima za kompjuterom – sve to može da pojača mucanje. Roditelji treba da imaju na umu da je kod prvih manifestacija mucanja neophodno konsultovati specijaliste kako ne bi gubili dragoceno vreme.
BONUS VIDEO