Pre nego što beba dođe na svet, budući roditelji se susreću s različitim merenjima i standardima koji će oblikovati njihovo razumevanje o bebinom razvoju. Od trenutka rođenja, beba se odmah meri - beleže se težina, dužina i obim glave, a takođe se dodeljuje i porođajna ocena. Ovi podaci često određuju u koju će grupu novorođenče biti svrstano, a grupe su „krupna beba“, „sitna beba“, ili „beba koja zahteva praćenje“. Iako su ovakve klasifikacije korisne za medicinsko praćenje, postavlja se pitanje kako one utiču na roditelje i očekivanja koja imaju prema svom detetu.
Roditeljstvo donosi mnoge izazove, a često se može čuti rečenica: „Čekaj, proći će.“ Iako se može činiti umirujućom, ova fraza otvara važna pitanja o tome kako pristupamo razvoju i emocionalnim potrebama svoje dece. Logopedi, stručnjaci za komunikacijske i razvojne veštine, upozoravaju da ovakvo odlaganje može sprečiti pravovremenu podršku i intervenciju koja je deci potrebna.
Kako se prati razvoj deteta?
Razvoj bebe i deteta se prati različitim skalama koje su normirane. Kako bismo dobili norme razvoja, praćen je veliki broj dece u određenom vremenskom intervalu. Praćenjem su uvek obuhvaćeni i dečaci i devojčice.
Norme nam govore šta bi većina dece na datom uzrastu trebalo da ima od veština i sposobnosti. Odstupanja od normi ne znače nužno dijagnozu i nisu predikcija daljeg razvoja. Svako dete je potrebno posebno posmatrati, jer se svako dete posebno razvija u svojoj socijalnoj sredini sa svim svojim prediktorima razvoja, a norme nam daju smernice za praćenje i podsticanje razvoja.
Logoped Smilja Majević često u svojoj praksi čuje slične rečenice i predložena rešenja:
- dete ne dostiže prekretnice u razvoju – „čekaj, proći će“,
- dete se teško hrani – „čekaj, proći će“,
- dete kasni u motornom razvoju – „čekaj, proći će“,
- dete je niže od vršnjaka – „čekaj, proći će“,
- dete ne progovara – „čekaj, proći će“,
- okolina ne razume dete – „čekaj, proći će“.
Pitanje koje se samo nameće je da li će proći?
Od reči do rečenice
Razvoj govora i jezika pratimo kroz deo receptivnog (ono što dete razume) i ekspresivnog (ono što dete priča). Razvoj govora i jezika počinje i pre rođenja, slušanjem majčinog glasa. A prvo detetovo oglašavanje jeste prvi plač nakon rođenja. Potom, kako beba raste, očekujemo gukanje, vokalizaciju, brbljanje, udvajanje slogova i od 10-12 meseca možemo očekivati i prvu reč sa značenjem. Najčešće to bude reč "mama" ali nekad nas deca iznenade.
Smatra se da je odnos razumevanja naspram produkcije 5:1. Tako da, ako imamo dete koje ima jednu reč sa značenjem, pretpostavlja se da razume 5 reči. Koliko je roditeljima lako da čuju reči koje dete izgovara, toliko im bude teško da procene koliko tačno dete razume. Razlog za to jeste što roditelji decu posmatraju u poznatom okruženju tokom svakodnevnih situacija (rutina) u kojima dete već zna šta se od njega očekuje i koja aktivnost sledi.
Nakon što dete postigne vokabular od 50 reči očekujemo i prvi rečenicu. Tada bi dete trebalo da bude na uzrastu između 18. i 24. meseca. U prvim godinama života, razvoj govora, kao i celokupni razvoj deteta, jeste buran. Dete dosta toga uči o svetu koji ga okružuje i ovladava novim veštinama. U slučaju da primetite odstupanja od normi za razvoj govora i jezika, potražite pomoć logopeda. Dete nikad nije premalo za logopeda, a savet nikad nije škodio.
Koliko dece je prevazišlo kašnjenje u razvoju?
Koliko dece je za dostizanje svog punog potencijala zahtevalo praćenje i podršku okoline i stručnjaka? Sva deca, uvek.
Prema Američkoj asocijaciji logopeda „norme razvoja ne predstavljaju alat za skrining ni dijagnostiku, već treba da služe za započinjanje razgovora sa pedijatrom i drugim profesionalcima u cilju traženja usluga ili daljeg upućivanja stručnjacima.“
Stetoskop/Yumama/J.D.
BONUS VIDEO