Pojava simptoma koji podsećaju na autizam, ali se daljim ispitivanjem utvrđuje se da nije u pitanju ovaj neurorazvojni poremećaj, već nešto sasvim drugačije, predstavlja lažni (pseudo) ili virtuelni autizam.
Koji su simptomi virtuelnog autizma?
- Odsustvo ili oskudan kontakt očima u komunikaciji i tokom aktivnosti koje podrazumevaju prisustvo zajedničke pažnje
- Siromašne socijalne interakcije, uslovljene nedovoljno razvijenim komunikativnim sposobnostima
- Odsustvo očekivanih emocionalnih reakcija i prisustvo agresije, kao i autoagresije u situacijama frustracije (nekada i ne toliko očigledne)
- Hiperaktivnost
- Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, kao i odsustvo govora
- Oskudna neverbalna komunikacija, odsustvo gesta ili postojanje svega nekoliko elementarnih gestova
- Iritabilnost
- Neadekvatna pažnja za uzrast
Šta uzrokuje virtuelni autizam?
Jedna studija (Longhua Child Cohort Study, 2017) navodi nekoliko značajnih faktora za razvoj virtuelnog ili lažnog autizma kod dece:
Izlaganje ekranima na uzastu 0-3 godine
Ukoliko se dete izlaže ekranima (televizor, tablet, mobilni telefon) na uzastu 0-3 godine, postoji šansa da će se razviti simptomi slični autizmu. Takođe, povećano vreme izlaganja doprinosi većoj povezanosti ovog faktora sa simptomima. U poslednje vreme je dostupno mnogo sadržaja na internetu i na televiziji, namenjenog bebama.
Ovaj sadržaj razvojno ne može da vrši pozitivnu stimulaciju, već hiperstimuliše dete i daje nerealan prikaz pojmova za koje potom ne može da pronađe asocijaciju u stvarnosti. Posledice hiperstimulacije ogledaju se u gore navedenim simptomima, koji ukazuju da dete nema adekvatne reakcije na podražaje iz realnosti, te reaguje agresijom, tantrumima, dok komunikacijske veštine izostaju.
Odnos roditelj-dete
Izostanak adekvatne socijalne interakcije, kao i responzivnosti roditelja na ranom uzrastu, doprinosi razvoju simptoma sličnih autizmu. Zajednička igra, kao i svakodnevne interakcije između roditelja i malog deteta, gotovo da su najvredniji izvor socijalizacije i stimulacije razvoja komunikativnih veština. Ukoliko izostanu, dete je uskraćeno kako za sigurnost u istraživanju okruženja, tako i za imitaciju koja iz ovih aktivnosti proizilazi. Bez zajedničke pažnje i imitacije, ne možemo očekivati prikladan govorno-jezički razvoj.
Navedena studija ističe i povezanost narušenog ritma spavanja na ranom uzrastu sa ovim simptomima u detinjstvu, međutim snažnija veza je opisana kod gore navedenih faktora, te se oni ističu kao ključni.
Razliku između virtuelnog autizma i pravog poremećaja iz spektra autizma može da odredi samo stručnjak čije je to polje rada. Ukoliko sumnjate na postojanje bilo kakvog problema u vezi sa detetovim razvojem, obratite se stručnom licu za savetovanje.
Savet roditeljima
Kada dete okupiramo ekranima zarad obavljanja nekog posla u kući ili boravka na javnom mestu, lako stvaramo lošu naviku, nesvesni posledica. Koliko god bilo naporno, prve tri godine su ključne za detetov dalji razvoj sposobnosti i uvođenjem distraktora koji pored negativnog dejstva, oduzimaju i priliku za prirodnu, neometanu interakciju između roditelja i deteta, ovaj razvoj ometamo i pravimo pogodnu podlogu za razvojne poremećaje.
Preporuke se svode na ukidanje vremena provedenog pred ekranima i povećanje broja aktivnosti sa roditeljima na podu, u prirodi, uz igračke ili predmete iz svakodnevice. Praksa se svodi na uključenje deteta u realnost i podučavanje adekvatnim reakcijama u različitim situacijama, jer – ako/kada dođe do ispada besa u restoranu, davanje ekrana radi mirnog ručka ne uči nikakvu lekciju o emocijama, saosećanju, kao ni o prikladnom ponašanju. Ne navikavajte dete na svakodnevne aktivnosti uz ekrane (hranjenje, oblačenje. kupanje…). Ucena ili nagrađivanje nisu metodi roditeljstva koji donose plodove, naročito ne dugoročno.
BONUS VIDEO:
(pitajlogopeda.rs/Yumama/Nataša Zlatković)