Verovatno ste se barem jednom zapitali od kog uzrasta deca počinju da pamte svoje detinjstvo. Većina roditelja zna da su lepe uspomene iz detinjstva jako važna osnova za dalji život, a ima i onih koji propuštaju da naprave neke lepe uspomene sa mališanima, misleći da se oni toga svakako neće sećati.
Ipak, imajte na umu da je stvaranje uspomena sa decom uvek dobra investicija, ali i da to ne mora nužno da bude investicija u finansijskom smislu – detetu će jednako lepa uspomena biti porodično gledanje filma uz napravljene kokice ili takozvana pidžama žurka, kao i neko putovanje.
Kada je reč o tome kada deca počinju da se sećaju svog detinjstva, postoji jedna pojednostavljena teorija da je to oko treće godine života, ali to je malo previše pojednostavljeno.
Sudeći prema rečima stručnjaka o dečjem pamćenju, vaše dete se verovatno neće sećati jasno šta je radilo sa dve godine, ali će to zadržati kao neku drugu vrstu uspomena, koje traju ceo život.
Deca pamte drugačije od odraslih
Odrasli ljudi će možda u razgovoru reći "Sećaš se onog super restorana u kojem smo bili na medenom mesecu?", a prema rečima profesora psihologije dr Nore Njukomb sa "Templ" univerziteta, pamćenje je daleko više od mentalnih slika.
Ona ističe da uspomene odnosno sećanja mogu da se podele na eksplicitna i implicitna. Obe vrste spadaju u dugoročna sećanja, razvijaju se već u ranom detinjstvu, a evo u čemu se razlikuju:
Eksplicitno pamćenje – zahteva svesno sećanje koje je najčešće povezano sa vremenom i mestom, to je nešto poput autobiografske uspomene.
Implicitno pamćenje – nije u pitanju sećanje na određen događaj, već je to neka vrsta nesvesnog, emocionanog sećanja.
Dakle, sećanje mališana na palačinke koje im spremate subotom je eksplicitno, ali ta toplina, ušuškanost koju povezuju sa ovim događajem je implicitno sećanje.
Deca počinju da stvaraju poneko eksplicitno sećanje oko druge godine života, ali sve do sedme godine je većina sećanja implicitna, a to naučnici poput dr Kerol Piterson nazivaju "dečjom amnezijom".
Ona ističe da oko treće godine dete počinje da stvara češće eksplicitne uspomene i one postaju sve detaljnije, slične uspomenama kakve imaju odrasli, a do šeste, sedme godine njihova sećanja postaju gotovo ista kao kod odraslih, piše fatherly.com.
Formiranje kolektivnih porodičnih uspomena
Zanimljivo je da se vaše dete ne seća nekih događaja ili situacija koje su se desile kada je ono bilo sasvim malo, ali ako mu redovno i detaljno pričate o tome, to će postati deo njegovog sećanja i moći će kasnije da ih ispriča kao da je i samo svedočilo svemu tome, kaže dr Njukomb.
"Na neki način, to je lažno sećanje jer ga oni nisu iskusili, ali je i istinito jer se to stvarno desilo", dodaje.
Koje uspomene se pamte
Dr Piterson ističe da niko od nas nema dovoljno prostora da zapamti sve što mu se desilo u životu, a veće su šanse da dete zapamti uspomene koje u njemu bude neke emocije i te uspomene će trajati duže.
To, kažu stručnjaci, možete da podstaknete i tako što ćete sa decom razgovarati ot njihovim iskustvima.
Nema veze da li će se deca sećati
Kada sledeći put pomislite da uradite nešto, pa se predomislite uz reči "on/a se ionako neće sećati ovoga", verovatno neće, ali neka vas uteši činjenica da će se sećati onoga što je najvažnije – roditelja koji brinu, ljubavi i sveta kao dobrog mesta za život.
BONUS VIDEO: