Mirisi nas okružuju svuda - u prirodi, u svakodnevnom životu. Oni su u stanju da utiču na psihu i estetski razvoj deteta. Prijatni, blagi mirisi imaju pozitivan fiziološki efekat na organizam, posebno pri relativno niskim koncentracijama u vazduhu. Nije bez razloga što se aromatične supstance kojima je bogat vazduh bašta, polja, livada i borova šuma figurativno nazivaju vitaminima vazduha.
Mirisi su nam utisnuti u pamćenje. Svaki miris, baš kao i boja i zvuk, utiču na čoveka na određeni način. Mirisi utiču na raspoloženje ljudi, mogu izazvati stanje uzbuđenja, revitalizacije, energije i smirenosti. Fazil Iskander o tome kaže:
„Zašto je moć mirisa tako jaka nad nama? Zašto nijedno sećanje ne može da uzdrma iskustvo takvom snagom kao što je poznati miris povezan sa njim? Možda je poenta u njegovoj jedinstvenosti, jer se miris ne može pamtiti odvojeno, ponovljen maštom. A kad se prirodno prisećamo, iskonskom svežinom, u pamćenje nam se izliva sve što je s tim mirisom bilo povezano. I mi često ponavljamo vizuelne i zvučne utiske koje miris bakinog kolača, maminog parfema ili morske obale pokreće sa ovim sećanjima, i možda zato ona na kraju ne blede”
Dečja mašta, asocijacije, fantazije su osnova umetničkog vaspitanja. Mašta je od velike važnosti u životu, jer san koji stvara mašta podstiče aktivnost, tako da se, zamislivši ostvarenje svog sna, sučavate sa više energije za njegovo sprovođenje.
Maštu treba razvijati, ali razvijajući je potrebno je i oblikovati. Obrazovanje kroz emocionalni uticaj je veoma delikatan proces. Treba napomenuti da su deca veoma osetljiva na mirise, tako da jaki mirisi mogu samo da oštete i suviše uzbude detetov nervni sistem. Mirisi treba da budu lako uočljivi kako ne bi proganjali i zamarali dete. Oprez je tu i zbog činjenice da svako treće dete pati od alergija izazvanih mirisima. Zbog toga roditelji treba da pažljivo prate reakciju deteta na sve vrste mirisa kako se pozitivan efekat iznenada ne bi promenio u negativan.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO