Roditelji često obuvaju cipele na deci koja još ne mogu ni da hodaju. Iako ih mališani stalno skidaju, odrasli insistiraju da ih sin ili ćerka nose. Bosonoge bebe su obično neverovatno srećne kada mogu da stave bose noge u usta, a veoma im je zabavno i da kasnije bosonoge beže od mame i tate.
Isabel Gentil Garsia, profesoru Školi za medicinske sestre, fizioterapiju i podijatriju na Univerzitetu Komplutens u Madridu, sprovela je studiju, prema kojoj navika prevremenog obuvanja dece može negativno uticati na njihov razvoj. U svojoj analizi ona takođe navodi da najmlađa deca bolje razvijaju svoju inteligenciju kada su bosa.
Zašto je to tako? Sa neurološke tačke gledišta, osetljivost stopala novorođenčeta na bilo koji dodir je mnogo veća od one na šakama do osmog ili devetog meseca života. Kasnije, stopala gube ovu osetljivost. Obuvanje ih lišava taktilnih informacija i percepcije položaja i kretanja stopala u odnosu na prostor, što utiče na centralni nervni sistem. Čak i postavljanje stopala kod dece od šest do sedam meseci je, u ovom pristupu, proces koji oblikuje samosvest i pruža motorička iskustva.
Bosonogo hodanje ima svoje prednosti. Pre svega utiče na imunitet deteta i jača ga (otuda i strahovi od hladnih stopala kod mališana). Zahvaljujući tome, dete vežba stopala i ima osećaj stabilnosti, čime jača mišiće, karlicu i uči da oseća tlo. Hodanje bez obuće ne menja način na koji hodate.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO