Prva velika studija ljudske muzikalnosti identifikovala je 69 genetskih varijanti povezanih sa sinhronizacijom ritma, tj. sposobnost kretanja u vremenu uz muziku, piše EurekAlert.
Tim istraživača, uključujući specijaliste sa Vanderbilt instituta za genetiku i biotehnološke kompanije "23andMe", otkrio je da je sposobnost kretanja u sinhronizaciji sa ritmom muzike delimično kodirana u ljudskoj genetici.
Mnogi geni povezani sa sinhronizacijom ritma igraju ulogu u funkcionisanju centralnog nervnog sistema. To uključuje gene koji se eksprimiraju veoma rano u razvoju mozga i u oblastima koje leže u osnovi slušnih i motoričkih veština, objašnjava Rejna Gordon, jedan od vodećih autora studije.
"Na ritam ne utiče samo jedan gen. Na njega utiču stotine gena. Tapkanje, tapšanje i ples u ritmu muzike su osnova ljudske muzikalnosti" , kaže autorka studije.
Studija takođe pokazuje da sinhronizacija ritma deli neke od svoje genetske arhitekture sa drugim karakteristikama, uključujući biološke ritmove kao što su hodanje, disanje i cirkadijalni ritmovi.
"Ovo je novi pristup razumevanju biologije koja je u osnovi odnosa između muzikalnosti i drugih zdravstvenih karakteristika", kaže koautor studije Li Dejvis.
Za potrebe studije, njeni autori su analizirali podatke o preko 600.000 ljudi. Ovo je omogućilo stručnjacima da identifikuju genetske alele koji se razlikuju u zavisnosti od sposobnosti učesnika da sinhronizuju ritam.
"Veliki broj učesnika studije pružio nam je jedinstvenu priliku da otkrijemo čak i slabe genetske signale. Njegovi rezultati predstavljaju korak napred u naučnom razumevanju odnosa između genetike i muzikalnosti", kaže David Hinds iz istraživačkog tima.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)