Boje su svuda oko nas i mogu uticati na naše emocije i raspoloženje, a čak i postoje psihološki testovi sa bojama koji govore kako je omiljena nijansa povezana sa našim karakterom. Od 7. do 12. meseca vid na daljinu postaje sve izoštreniji, pa beba sada vidi punu raznolikost boja.
Učenje o bojama je glavna odskočna daska za decu jer može pružiti informacije o zdravlju i bezbednosti. Prema tumačenju boja, crvena se univerzalno koristi kao boja koja znači "stop" i povezana je sa nasiljem i besom. Ona uzbuđuje emocije i izaziva reakciju ljudi, što može uticati na ishode mnogih pojedinaca.
Deca su prirodno privučena svetlim nijansama jer su lakše uočljive i stimulišuće. Međutim, različite nijanse mogu imati potpuno drugačiji efekat na decu sa autizmom. Poremećaj iz autističnog spektra je uobičajeno stanje neurorazvoja koje može izazvati defekte vida. Deca sa autizmom mogu drugačije da vide i dožive određene nijanse u poređenju sa drugom decom, piše Bright autism. Prema nekim istraživanjima kdo nekih autista "mutnije" nijanse sa belim i sivim tonovima imaju smirujući efekat na decu u ovom spektru. Dok mnogi ljudi opisuju belu kao hladnu i sterilnu, autistična deca mogu misliti da je soba ofarbana u belo utešna umesto da je neprivlačna i prazna.
Psihologija boja je proučavanje boja u odnosu na ljudsko ponašanje i nastoji da utvrdi kako boja utiče na svakodnevne odluke. Povećana osetljivost kod dece sa autizmom može dovesti do različite preferencije boja. Roditelji autista treba to da uzmu u obzir kada biraju boje za svoj dom ili sređuju sobu za dete. Preferencije boja mogu se identifikovati u ranom uzrastu uvođenjem bojica ili višebojnih igračaka.
Preterana stimulacija određenim nijansama može potisnuti ili obuzdati impuls ili ponašanje; stoga, efektni obojeni predmeti mogu povećati performanse zadataka i sposobnost čitanja. Terapija bojama je metoda koja koristi kombinaciju svetlosti i boje i primenjuje se kod autizma kod dece, jer je raspoloženje deteta podložno promenama u zavisnosti od ovih stimulansa. Međutim, nisu sva autistična deca ista, već svako ima poseban doživljaj i gledište, pa bi oditelji trebalo da budu svesni nijansi koje izazivaju određeno raspoloženje kod njihove dece.
Specifične nijanse, posebno crvene, dovele su do mnogih negativnih efekata kod dece sa autizmom. Opsesija zelenom bojom je takođe dokumentovana jer simbolizuje spokoj i svežinu, zbog čega se deca osećaju bezbedno. Nemaju sva deca sa ovim poremećajem opsesiju zelenom, jer su neka pokazala pozitivne reakcije na svetle nijanse, kao što su svetlocrvena i žuta, umesto na pastelne nijanse poput plave i zelene.
Suština je da sva deca, posebno ona sa autizmom, mogu drugačije reagovati kada se upoznaju sa određenim bojama. Boja koja može učiniti da se jedno dete oseća srećnim može nepovoljno delovati na drugo i može zavisiti od prošlih iskustava.
Deci sa autizmom privlače pažnju vizuelno zanimljive senzorne igračke koje predstavljaju zabavan način da se pomogne deci da obrađuju vizuelne stimuluse neophodne za razvoj.
Svetla osetljiva na dodir pružaju mnoge prednosti senzorne integracije. Svetlost ima umirujući i opuštajući efekat. Deca mogu da se igraju svetlošću kako bi odgovarala njihovim senzornim potrebama. Upotreba boja i svetla poboljšava komunikacijske veštine i jača učenje koncepta kao što su uzrok i posledica.
"Uvek smo bili zbunjeni zašto moja autistična ćerka nije volela da bude u kolima osim ako nismo na autoputu. Čim bismo izašli na autoput, ona bi se smejala i mahala rukama od oduševljenja. Posle nekog vremena shvatili smo da je to zelenilo polja i drveća koje okružuje većinu autoputeva kod nas u Velsu" - napisala je jedna mama autistične devojčice.
(Yumama)
BONUS VIDEO: