Odvikavanje deteta od cucle nije jednostavna stvar, a iz svog nedavnog iskustva mogu da priznam da je roditeljima možda i teže nego deci. U trenutku kada smo se opraštali od dude, meni je bilo vrlo tužno i došlo mi je da plačem, znala sam da je voli ali isto tako sam znala da joj više ne treba. Evo kavo je naše iskustvo.
Mojoj ćerki su zubi nešto kasnije krenuli da izlazi, i sad iako ima dve godine i malo jače, fali joj dosta. Trojke su u procesu, a znam koliko one mogu biti bolne i onda zbog toga sam sve odlagala da joj ukinem dudu. Čak je i pelene ostavila odavno, ali duda je nekako i dalje bila prisutna. Koristila je samo za uspavljivanje ili popodne kada oseti nelagodu zbog zuba, ona traži. Međutim, kako se spremamo na put u Egipat i kako sam svesna da tamo vladaju brojne bakterije, odlučila sam da do tada moramo da se oprostimo sa drugaricom dudom. Duže vreme unazad sam joj govorila da je duda stara i da će uskoro da pukne, pripremala sam je na ono što sledi.
Na sreću, jedan dan zaboravimo da je ponesemo uspela je lepo da se uspava i bez nje. Kada mi je vaspitačica to prenela, konsultovala sam se sa njom da li uopšte dalje i da je donosimo. Dogovorile smo se da dudu stavim u torbu ali da je oni neće vaditi ako baš ne bude potrebe. Tako je i bilo. Sredu, četvrtak i petak je moje dete popodnevnu dremku imalo bez dude i sve je dobro prošlo.
Dolazi petak i ja tog jutra odlučim da je ovaj vikend idealan trenutak da 'duda pukne'. Dolazimo kući, ona je i dalje u rancu, što znači da je nije koristila niti tražila. Ne pita za nju i dalje. Uzimam je i isečem ceo sisak, ali ostavim mali delić da visi, i vratim je u ranac da ona ne vidi. Ostavljam je tu da bi je sama našla. Tatu smo poslale na fudbal sa drugarima jer je njemu bilo žao i smatrao je da može još da je koristi i da to nije ništa strašno. Kako nas ne bi ometao, ja sam preuzela sve na sebe.
Posle nekog vremena, devojčica se setila dude, a ja sam poželela da iskoristim priliku da je što pre nađe i shvati da je 'pukla' kako ne bi bilo vreme za spavanje, a onda bi usledila veća drama. Drmala me je trema, priznajem. Čekala sam da krene buka kroz par sekundi. Rekla sam joj da je duda u torbi, otvorila je i uzela, a onda je počela da je zagleda.
"Jaoj, pa šta je to? Duda nam je pukla, ali to znači da si ti velika devojčica sada i da ti ona ne treba", rekla sam joj dok je ona vukla sisak da skroz pukne.
Kada ju je razdvojila na dva dela, uzela je plastični deo i pokušala da stavi u usta ali je shvatila da ne može i počela da se smeje. Uz priču da se zahvalimo dudi, da je poljubimo i bacimo u smeće jer je ona sada velika devojčica kojoj to ne treba, sve je uradila i to sa srećom na licu.
Kada je došlo vreme za spavanje, tražila ju je više puta ali smo uz lep razgovor dogovorile da legnemo zajedno u krevet. Vrtela se, nije mogla da zaspi iako joj se spavalo ali posle nekih 15 minuta i to je prošlo. Zaspala je, a onda se u toku noći probudila i počela da plače i da traži dudu. Naravno, suprug i ja smo je smirivali laganim tonom i ponovo je legla i uspavala se. Čim se ujutru probudila rekla nam je sama da je ona velika i da je njena duda pukla.
Tog dana jeste bila malo nervoznija ali smo mi sve vreme sa velikim ushićenjem govorili kako je sjajno što je duda pukla jer to samo pokazuje da je ona sada velika i da joj više ne treba. Napravili smo atmosferu da zbog toga treba da se raduje, i uspevali smo. Ceo dan je nije tražila, ali kada je došlo spavanje ponovo je više puta pitala za nju, malo je bila uznemirena ali opet je zaspala normalno. Tu noć je prespavala celu, nije bilo buđenja i plača. Već trećeg dana nije bilo nikakve buke i uznemirenosti. Legla je da spava ali je govorila: 'Nina nema dudu, Nini pukla duda, Nina velika', imala sam osećaj da sama sebe hrabri da joj duda ne treba. Nekoliko narednih noći isto je to ponavljala ali nikada se nije budila da je traži, nije plakala zbog nje i sve je proteklo mnogo bolje nego što sam ja mogla da očekujem.
Evo kako izgleda naša duda nakon što smo je odsekli, kako smo mi to uradile:
(Yumama)