Dečji psiholog Denis Vizer objašnjava zašto tantrumi, krize u detinjstvu i jesu i nisu strašne i šta roditelji treba da urade, kako prenosi Parents portal.

Kakve sve krize postoje?

Najpoznatija kriza od tri godine samo je jedna u nizu starosnih kriza kod dece. Sve počinje krizom rođenja, a već tada možete shvatiti kako će teći preostale krize. Nakon toga sledi kriza od godinu dana - dete počinje da hoda i istražuje prostor oko sebe, njegov svet se odjednom ispostavlja da je veći od uobičajenog krevetića i sobe. Sa tri godine dete počinje da se oseća odvojeno i testira granice svoje nezavisnosti, pokušava da dodirne sve. Ovo je često praćeno histerijom, vriskom i skandalima – dete zahteva da ima priliku da iskoristi ono što je otkrilo. Neki istraživači takođe ističu petogodišnju krizu , kada deca počinju da se takmiče sa tatom za maminu pažnju. U ovom trenutku, dečja mašta se aktivno razvija.

Sa sedam ili osam godina počinje socijalna kriza – dete ide u školu, ovo je kriza za celu porodicu: dete počinje da se prvi put ocenjuje, a roditelji prvi put stavljaju u javnost proizvod njihovog vaspitanja.

Konačno, tinejdžerska kriza je donekle slična krizi od tri godine; to je novi krug  saostalnosti nezavisnosti i odvajanja od roditelja. Dete se oseća kao odraslo i zahteva drugačiji stav: „Ne ulazi u sobu, ili bar kucaj“. Tinejdžer želi da ga saslušaju i da se njegovo mišljenje uzme u obzir.

Kako se nositi s promenama

Izbegavajte autoritarnost u odnosu sa detetom. Zapamtite da je pred vama mala, velika ličnost!

  • Podržite interese svoje dece. Pomozite da uložite vreme u stvari koje neguju i inspirišu.
  • Podstičite nezavisnost svog deteta (naravno, u razumnim granicama).
  • Tražite kompromisna rešenja u konfliktnim situacijama.
  • Dajte svom detetu slobodu izbora. Izbor podstiče odgovornost i nezavisnost.
  • Zašto su krize korisne i šta roditelji treba da rade

Krize u detinjstvu su neophodna faza razvoja, lansirna platforma za dete. Krize su korisne jer pomažu deci da rastu. Oni pokazuju nezavisnost, volju, ponos na svoja dostignuća - to su veoma korisne osobine. Nema potrebe da se borimo protiv krize, reč „borba“ ovde nikako ne odgovara. Krize se moraju preživeti. Treba da pomognemo detetu da prebrodi krizu i da ga ne uznemiravamo.

Na primer, ako dete od tri godine teži samostalnosti i želi da se okuša, onda ga pustite da navuče cipelu ili pomogne da nosi kesu za đubre, ako to želi. Roditelji često sprečavaju svoju decu da se sama razvijaju i rade. Ako sa tri godine želite samostalno dete pustite ga da pomogne, a ne da se do adolescencije razmazi, i onda se roditelji kasnije žale, „da ne želi ništa i samo leži na sofi“.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Domaća nutela Instagram/vegan.planvn