Ovakav poremećaj ličnosti je povezan sa nezdravom željom za divljenjem i nedostatkom empatije. Laički gledano, svi bismo mogli pomalo biti narcisi, ali pravu granicu kada samoljubivost postaje dijagnoza može da odredi samo stručnjak. Niko ne želi da bude narcis, a još manje biste voleli da vaše dete poraste u samozaljubljenika.

Šta zapravo znači narcizam, kako se manifestuje i koliko kontrole imaju roditelji nad razvojem narcisoidnog poremećaja ličnosti? Neuronaučnik Kodi Izabel tvrdi da je narcizam čak više od samoljublja. Zdrav stepen egocentričnosti obezbeđuje fokus na sopstvene želje i ciljeve, ali slika je drugačija kada se ova dimenzija promeni, odnosno kada ličnost počne da „krši norme i postaje društveno nefleksibilna“. U takvom slučaju se govori o poremećaju ličnosti, kliničkoj dijagnozi.

Kako neko postaje narcisoidan? Naučna istraživanja pokazuju da su poremećaji ličnosti 70 odsto genetski, ali je i činjenica, navode istraživači, da ovi pacijenti pate i da od njih možemo čuti priče iz detinjstva u kojima se stiče utisak da su ih roditelji zanemarivali i često kažnjavali.

Šta roditelji mogu učiniti da spreče svoje dete da postane narcis? Iskustva iz detinjstva i vaspitanje takođe igraju ulogu u razvoju ovog poremećaja, navodi časopis "Psychological Today". Stručnjaci takođe tvrde da druga krajnost, stalna pohvala, bez razmatranja objektivnih rezultata sopstvene ili druge dece, podstiče razvoj narcističkih sklonosti. Ovo su tri saveta, šta možete vi da učinite kako biste ublažili ili sprečili razvoj ovakvog poremećaja ličnosti.

Razmislite o sopstvenom ponašanju!
Vaše dete uči posmatrajući i oponašajući vas, ponavljajući vaše ponašanje, pa i ono negativno. Neuronaučnik Kodi Izabel navodi primer: "Recimo da vam konobar ne donese ono što ste poručili. Umesto da se sabrano nosite sa situacijom, vi ponižavate konobara i vičete na njega. Vaše dete gleda i to prihvata". Prema stručnjacima, važno je da se deci pokaže emocionalna inteligencija i pre svega empatija. Za početak pomozite detetu da opiše sopstvene emocije tako što ćete ga, na primer, pitati: „Da li te je to povredilo?“ Vremenom, ono će lakše znati da izrazi svoja osećanja i počeće da obraća pažnju na to kako se drugi ljudi osećaju.

Identifikujte emocije deteta i pokažite mu da one imaju svoje mesto.
„Studije su otkrile da su stid, nesigurnost i strah u korenu unutrašnjeg narcisa“, objašnjava Izabel. Zato je važno da se ni vi ni dete ne stidite emocija koje ono ima. Kada identifikujete emocije, pomažete detetu da imenuje osećanja, a priznavanjem osećanja pokazujete mu da je u redu to što u datom trenutku oseća.

Prihvatite sve narcističke izlive kao takve!
Ako dete izražava bes jer ne može da se snađe u određenoj situaciji, nemojte ga posramljivati i kritikovati, već mu pomozite da izađe iz takve situacije. Pitanja poput „Šta se dogodilo? Kako se osećaš? Šta misliš kako se drugi osećaju zbog tvog ponašanja?“ Na ovaj način pomažete svom detetu da trenira sopstvenu empatiju, društveno biće i sposobnost regulisanja emocija.

BONUS VIDEO:

TANJA PETROVIĆ - SPORTSKO VASPITANJE BUŠIDO KODEKS Kurir TV

Izvor: Yumama