"Iza njih može da stoji dosada, radoznalost, oponašanje drugog deteta ili odrasle osobe, ali i uznemirenost. Istraživanja su pokazala da deca koja imaju razvijenu jednu od ovih navika pokazuju povišen nivo uznemirenosti u svakodnevnom životu. Dete sisanje palca, grickanje noktiju, grickanje usana i slično koristi kao vid umirivanja kada se nađe u određenoj izazovnoj situaciji", otkriva Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.

Ukoliko dete povremeno, na primer, gricka nokte i pritom se ne povređuje, to radi nesvesno ili kad se nalazi u specifičnim stresnim situacijama, kao što je kontrolni zadatak u školi, tada se ne treba brinuti. U većini slučajeva deca koja svoju nervozu umiruju na ovaj način jednostavno prestanu sa tim do svoje 16. godine. Ove navike su odraz njihovog suočavanja sa anksioznošću i promenama na koje nailaze tokom njihovog razvoja.

Međutim, posebnu pažnju treba obratiti kad dete nije imalo nijednu od navedenih navika, a onda se one jave u periodu nakon njegove četvrte godine kao nešto potpuno novo u detetovom ponašanju.

"Uzrok za to najčešće se nalazi u nekom stresnom događaju ili više njih koji su se nakupili, kao što su, na primer, preseljenje, promena škole ili vrtića, razvod roditelja", ukazuje Milosavljevićeva.

Ne kažnjavajte ga – Nemojte grubo ni da izbacujete ruke iz detetovih usta, niti da ga udarate po rukama kad gricka nokte ili gura prste u usta. Ako pribegavate ovakvom načinu rešavanja „nervozne“ navike, može samo doći do pojačavanja uznemirenosti. Navika će se možda izgubiti, ali će uznemirenost kod deteta i dalje postojati, pa će ono pronaći neki drugi neadekvatan način umirivanja.

Pozabavite se uzrocima – Iako je roditeljima najlakše da se bave simptomima, a ne uzrocima, pa se često odlučuju da na detetove prstiće stave ljutu papriku ili neki namaz gorkog ukusa, ipak je to pogrešan put. Pre svega, potrebno je otkriti uzrok detetove uznemirenosti. Nekada je dovoljno pitati dete da li ga nešto posebno brine i kroz razgovor saznati šta mu se mota po glavi.

Zamenite nervoznu naviku novom – Kad roditelj nežno i empatično upozori dete da su mu ruke trenutno u ustima, važno je istražiti u tom trenutku šta se dešava u detetovoj glavi. Pitajte ga: „Kako se sada osećaš? O čemu trenutno razmišljaš? Da li imaš neke slike u glavi? Hoćeš li da te zagrlim kako bi se osećao bolje?“ Nakon toga možete se dogovoriti šta bi dete moglo da uradi umesto da gricka nokte, sisa prst i da mu to bude način koji može da koristi kako bi se utešio. Ako je dete mlađe od pet godina, nežno i blago sklonite ruku iz detetovih usta i ponudite mu zagrljaj kao jedan od načina utehe.