Jednog subotnjeg jutra, Donijel Velti (40), htela je da izađe u šetnju sa svoja tri mališana - Paris (8), Stivenom (6) i Fejt (2). Međutim, Danijel je odjednom osetila da joj noge “otkazuju”.

Ova mama, koja radi kao učetiljica u Njujorku, za samo nekoliko sekundi se našla na podu dok su je deca preplašeno gledala. Danijel je mogla da govori, ali joj je telo bilo u potpunosti paralizovano. Ona je znala šta se dešava, s obzirom da joj je dijagnostikovana epilepsija (uzrokovana stresom i nedostatkom sna), ali njena deca nisu. Međutim, nakon samo dva minuta panike, mališani su se bacili u akciju.

Povezane vestiŽivot porodice10 potencijalnih opasnosti za dete

“Stiven je sasvim smireno rekao ‘Ja ću pozvati Hitnu pomoć’. Čula sam ga kako govori ‘Moja mama ne može da ustane’”, rekla je Danijel i dodala da je njen sin bolničarima dao tačnu adresu i broj telefona, dok je Paris pozvala tatu koji je bio na poslu.

Srećom, Velti je svoju decu naučila kako treba da postupe u hitnim i opasnim situacijama. Ona priznaje da je oduvek bila paranoičan roditelj, te je, na primer, dok se vozi sa decom osmislila igru u kojoj bi trebalo da upamte sve važne brojeve telefona i adrese.

Debra Holcman, autorka knjige “Sigurna beba: Vodič za bezbednost kod kuće i zdrav život”, objašnjava da su igre pamćenja dobar način da deca nauče kako da se ponašaju u stresnim situacijama. “Cilj nije zaplašiti decu, već naučiti ih i pripremiti na opasne situacije koje su i te kako moguće”, objašnjava Holcman za Yahoo Parenting. 

Povezane vestiŽivot porodiceDete i opasnosti u kući

Takođe je jako bitno naučiti mališane kako da koriste tzv. “Speed dial” (Brzo biranje). Roditelji bi na ovim brojevima trebalo da ubeleže važne kontakte, kao što su baka i deka ili pouzdani prijatelji. Ovi brojevi bi takođe trebalo da budu zapisani na nekom vidljivom mestu, kako bi ih deca ili dadilja lako našli.

“Deci nije uvek lako da upamte tačnu adresu, pa bi trebalo da koristite njihov “jezik” - kako da opišu kuću i slično”, naglašava Holcman.

Povezane vestiRazvoj detetaSigurnost dece u najmlađem uzrastu

Evo još nekoliko saveta koje bi mališani do šest godina trebalo da znaju:

Požar

Debra Holcman ističe da je važno da roditelji naprave i razviju plan bežanja od požara (savete možete naći na sajtu Nacionalnog udruženja za zaštitu od požara). “Deci treba ozbiljno napomenuti da se, ukoliko dođe do požara, nikada ne vraćaju po kućnog ljubimca ili omiljenu igračku. Odredite bezbedno mesto izvan kuće ili stana na kome ćete se naći kada svi istrčite napolje.”

Povezane vestiZdravlje detetaKako pomoći detetu koje se guši?

Davljenje

Prema tvrdnji Holcmanove, davljenje je drugi vodeći uzrok smrti dece do 14 godina. Ona predlaže da decu treba upisati na časove plivanja dok su još u vrtiću i to kod proverenih i sertifikovanih instruktora. “Svu decu bi trebalo nadgledati i držati pod budnim okom dok su u blizini vode, bez obzira na njihovu plivačku sposobnost.” Ukoliko vaše dete provodi dan na brodu ili u blizini bilo koje veće površine vode, obavezno je nošenje zaštitnog prsluka.

Životinje

Naučite decu da su divlje životinje poput raznih ptica, zmija, lisica ili glodara opasne. Čak i pripitomljenim kućnim ljubimcima treba pristupati sa oprezom. Deca bi uvek trebalo da pitaju vlasnika ljubimca (ili čak sopstvenog roditelja) da li mogu da pomaze životinju. 

Saobraćaj

Holcmanova smatra da deca ulicu ne bi trebalo da prelaze sama sve do navršene desete godine, ali da bi ih svakako trebalo naučiti da obavezno pogledaju levo i desno, kao i da pažljivo otvaraju vrata od kola ako žele da izađu.

Gužve

Prema podacima Nacionalne službe za nestalu, kidnapovanu i odbeglu decu, više od dve hiljade mališana na dnevnom nivou se izgubi. Ako se dete izgubi od roditelja u gužvi, trebalo bi da pronađe neku osobu čije ime je istaknuto na njenoj odeći ili je uniformisana, kao što su policajci, obezbeđenje, pa čak i majke sa decom. “

Povezane vestiIshrana bebeVideo uputstvo: Kako pomoći bebi koja se guši