Sećate li se svoje prve igračke? Pamtite li lepe snove i noćne more iz detinjstva?

„Bili smo zainteresovani za memoriju dece zbog onoga što nam ona može reći o memoriji uopšte“, objasnila autorka studije o rađanju prvih sećanja Fiona Džek, profesorka Univerziteta u Otagu. „Većina nas ne može da se seti ničega o svom periodu odojčeta, već se sećamo samo onoga iz svoje treće ili četvrte godine.“

Novozelandski Univerzitet u Otagu sproveo je istraživanje u kojem je učestvovalo 46-oro dece uzrasta uzmeđu 27 i 57 meseci. Mališani su dva dana koristili specijalnu „magičnu kutiju za smanjivanje“, koja je funkcionisala tako da deca u nju ubace igračku, povuku polugu i, potom, iz kutije iskoči minijaturna verzija iste igračke.

Rezultati su pokazali da je trećina dece upamtila kako se koristi „magična kutija“, za šta su dobili posebne medalje. Međutim, kasniji rezultati su još važniji: šest godina kasnije, kada su mali učesnici istraživanja imali između deset i dvanaest godina, naučnici su upitali decu sećaju li se ove igre i pokazali im medalje kojima su tada nagrađeni. Mališani su se setili ovog eksperimenta – čak i najmlađi u grupi, koji su u vreme istraživanja bili dvogodišnjaci!

Uz to, što su više razgovarali o „magičnoj kutiji“, to im je bilo lakše da je se sete.

„Aktivno angažovanje u razgovoru može pomoći razvoj memorije i uopšte i o jednom određenom događaju“, istakla je Fiona Džek.