Ukoliko primetite da je vaše dete nespretno, nemojte ga osuđivati već mu pomozite da razvije određene fizičke sposobnosti.
"Kako si tako trapav, stalno padaš, vidiš kako druga deca to mogu!". Ovakvi i slični komentari mogu da se čuju u parku, ili na putu do kuće - po povratku iz vrtića ili škole. To, najčešće, govore roditelji dece koja nisu spretna kao većina vršnjaka. Nažalost, takve primedbe obeshrabruju decu da ponovo pokušaju da izvedu istu aktivnost, kako ne
Nespretnost može da se manifestuje na različite načine, da bude većeg ili manjeg stepena, samo u nekim situacijama ili skoro uvek. Uglavnom se ispoljava pri trčanju, skakanju, hodu uz i niz stepenice, hvatanju i bacanju lopte, ali i pri korišćenju pribora za jelo i oblačenju. Nespretna deca imaju određene poteškoće i u pisanju, crtanju, izvođenju radnji koje zahtevaju preciznost.
Trapavost može biti nasledna
Pre bilo kakvog zaključka i odlaska kod stručnjaka, neko vreme treba posmatrati dete - moguće je da je "trapavost" prolazna, jer je dete u novoj razvojnoj fazi. Takođe je važno da li je umorno, kao i koje je doba dana - uveče su sva deca pomalo nespretna. Osim toga, postoje i individualne razlike, pa ne treba upoređivati dete sa vršnjacima, kao ni dečake sa devojčicama, jer postoje razlike u sazrevanju.
Važno je uzeti u obzir i sopstvene sposobnosti. Možda ne padate na ulici, i ne prosipate sok iz čaše, ali pogledajte kako parkirate auto (da li vam je dovoljno jedno parking mesto, ili su vam potrebna dva), da li se sudarate sa ljudima kada je gužva na ulici, možda nikada niste naučili da vozite bicikl ili da plešete... Genetika svakako ima udela kada je reč o sposobnostima deteta.
Faktori koji utiču na trapavost
Nekada su razlog nespretnosti objektivni problemi, na primer neodgovarajuća obuća ili odeća - koja je prevelika ili neadekvatna (na primer, dete ne može da trči u lakovanim cipelama i dugačkoj suknji). Ravna stopala ili "X" noge takođe mogu da budu uzrok čestom padanju.
Ako je dete preskočilo fazu puzanja, ostalo je uskraćeno za iskustvo savladavanja prepreka,
Deca koju su roditelji vodili za ruke i tako ih učili da hodaju, nisu ovladala bočnom ravnotežom - što je, takođe, razlog za nespretnost. Naime, hod je izuzetno složena motorička aktivnost i zahteva dobru fizičku spremnost, kao i visok stepen koordinacije. Nije dovoljno da dete samo prohoda, već i da dobro uvežba hodanje u različitim uslovima (po ravnom, sa preprekama, na različitim podlogama, na neravnom terenu, sa obućom i bez nje, sa slobodnim rukama i istovremenim nošenjem predmeta u obe ruke).
