Zašto se današnja deca više povređuju?

Kao sastavni deo detinjstva, nestašluci su svojstveni svakom detetu. To je nešto po čemu nas okolina pamti, a mi ih se sa osmehom sećamo kada odrastemo. Međutim, neki od nestašluka mogu da se završe nezgodama, čak ozbiljnim povredama.

Na osnovu navedenih podataka, sa razlogom se postavlja pitanje zašto se u današnje vreme deca više povređuju?

Dr Milena Paunović, specijalista socijalne i fizikalne medicine i rehabilitacije iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, kaže da postoji više razloga za takvu pojavu. Ipak, smatra da ključ problema treba tražiti u tome što je porodica
- kao prirodno okruženje u kome dete raste i razvija se, pretrpela dosta promena. Sa druge strane, dete je ostalo sa svim svojim, uobičajenim karakteristikama i tempom rasta i razvoja.

- Normalno je da se sa godinama i razvojem kod deteta menjaju mobilnost i radoznalost, što povećava rizik od povređivanja. Nažalost, porodica je postala rizičan faktor, pre svega u smislu mogućeg pojavljivanja mnogih problema u okviru nje, zbog čega dete na neki način biva zapostavljeno. U takvim situacijama lako može da dođe do povređivanja.

Problemi u porodici

Porodični problemi mogu da budu kratkoročni i dugoročni. Pod kratkoročnim se podrazumeva selidba, bolest nekog od roditelja, dešavanja vezana za brakorazvodni postupak… Čak i priprema za godišnji odmor može da bude stresna, a u ovu kategoriju spada i trudnoća majke. Naime, okupirani pomenutim i sličnim događanjima, roditelji manje vremena posvećuju deci, a samim tim i njihovoj bezbednosti. Ipak, većina kratkoročnih problema se vremenom prevaziđe.

U dugoročne porodične probleme se ubraja alkoholizam roditelja, kada je celokupna situacija haotična, potom sve češća pojava u današnje vreme - prevelika teskoba što se tiče stanovanja (na primer, kada dete koje potiče iz velike porodice nema svoj bezbedan prostor za igru)… Jedan od važnih faktora iz ove grupe jeste i prezaposlenost majke, a u poslednje vreme oba roditelja, pa su deca često prepuštena nekom drugom na čuvanje. Porodice sa jednim roditeljem, kao i sve češće zlostavljanje i zanemarivanje dece, takođe spadaju u grupu dugoročnih porodičnih problema. PageBreak

Razgovor, ne nadzor

Sve ovo su situacije kada se dete češće povređuje, a svaka povreda za dete je šok, ističe dr Paunović.

- Povrede kod dece izazivaju fizičke, mentalne i emocionalne posledice,

dok se kod roditelja stvara osećaj krivice i straha što se dete povredilo, i obično rezultira pojačanim nadzorom nad njim. Stoga se dešava da mu roditelji nakon povrede uskraćuju aktivnosti u kojima bi moglo da se povredi, kao što je trčanje… Međutim, umesto toga treba razgovarati sa detetom,

Na greškama se uči

Ponašanje deteta u predškolskom uzrastu je nekontrolisano, promenljivo, ne može da se predvidi kada će se promeniti. Baš iz tog razloga, kada dete jednom od roditelja čuje savet da nešto ne sme da uradi, nikada se ne zna da li će to i da usvoji. Do sedme godine, dete je uvek orijentisano ka nekom cilju. Zato ne čudi situacija da, na primer, kada reši da dohvati neku igračku, to radi po svaku cenu. Ono će da naređa stolice i pokušati da se popne, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Roditelji treba da imaju u vidu tu detetovu karakteristiku. Njegovo ponašanje je po tipu pogreške: ono više puta pokušava da nešto uradi, sve dok ne dođe do cilja. Ponekad u tim situacijama može da dođe do povrede - objašnjava dr Milena Paunović.

objasniti mu kako da se čuva od izazova koji ga vrebaju u kući, vrtiću, saobraćaju. Posebnu pažnju treba posvetiti deci sa psihofizičkim oštećenjima, naučiti ih kako da se što bolje snađu i prebrode situacije u kojima je moguće povređivanje.

Postoje deca koja su podložnija povredama. Ona na stres reaguju strahom - koji se, pak, manifestuje kroz pojačanu fizičku aktivnost. Takva deca se često nazivaju hiperaktivnom.

- Roditelji treba da obrate pažnju ako je njihovo dete uznemireno, "ubrzano", ne može da se smiri. U tom slučaju, važno je da se razmotri da li je takvo ponašanje samo živahno, zbog nečeg veselo ili, možda, postoji blaga anksioznost, uznemirenost, eventualno strah. Tada se treba konsultovati sa pedijatrom, a u isto vreme detetu posvetiti veću pažnju i savetima povećati njegov osećaj sigurnosti. Jer, to je uzrast kada dete traži sigurnost u prisustvu roditelja - bilo da se radi o pešačkom prelazu, kući, parku…

Današnji uslovi života, kao i sve duže odsustvovanje roditelja od kuće, dovodi do toga da deca gube taj oslonac. Nažalost, roditelji zbog poslovnih obaveza sve češće svoju decu viđaju tek uveče. Zato nemaju mnogo vremena da ih polako oslobađaju svih strahova koji se javljaju tokom odrastanja.

Nezgode u kolektivu

Jedna od lokacija na kojoj se deca predškolskog uzrasta povređuju, jeste i vrtić. Rizik od povređivanja u kolektivu je stalan: zbog brojnosti mališana i njihovih nestašluka, malog broja vaspitača koji nadziru decu, čak i nepristupačnog prostora - jer postoje vrtići koji nisu namenski građeni.  

Ipak, u Predškolskoj ustanovi "Lane" u Grockoj tvrde da se deca vrlo retko povređuju, a i kada dođe do toga, obično se radi o ogrebotinama, ujedima, oderotinama…

- U toku 2010. godine, u svim objektima PU "Lane" je bilo ukupno dve povrede, i to lakše prirode - izjavila je Vera Milanov, direktorka te dečje ustanove.

Naša sagovornica je objasnila na koji način predškolske ustanove postupaju u slučaju da se neko dete povredi.

- Ukoliko dođe do povređivanja, medicinska sestra na preventivi zbrinjava povredu i obaveštava roditelje deteta o tome. Vaspitač grupe u kojoj se desila povreda, piše izjavu kako je do nje došlo. Ako su povrede takve prirode da sestra ne može da ih zbrine, pored roditelja se obaveštava dom zdravlja i hitna služba u okviru njega, kao i nadležni MUP. Hitna služba prevozi dete do doma zdravlja, da bi mu se tamo ukazala pomoć. Uz njega je sve vreme medicinska sestra na preventivi, koja sa sobom nosi knjigu povreda (u njoj se beleži kako je do povrede došlo). Istovremeno se obaveštava saradnik za preventivnu zdravstvenu zaštitu, koji odmah obaveštava direktora Ustanove i odgovorno lice Sekretarijata za dečju zaštitu. U slučaju da medicinska sestra na preventivi nije u objektu kada se desi povreda, uz dete je neprekidno vaspitač grupe u kojoj se desila povreda. On sprovodi dalji postupak, uz koordinaciju navedenih lica.


M.R.