Mleko može da igra važnu ulogu u ishrani deteta, počev od bebe koja se hrani majčinim mlekom do deteta koje mleko jede sa žitaricama, pa sve do tinejdžera koji mleko stavlja u smuti. Kravlje mleko, konkretno, obezbeđuje niz vitamina, minerala i drugih hranljivih materija koje su potrebne deci za brži rast i razvoj.
Vrste mleka
Iako većina ljudi čim čuje reč 'mleko' pomisli na ono koje dobijamo od krave, sada postoji veliki izbor pića koji nose isto ime, a dobijaju se na druge načine.
Različite vrste mleka koje deca piju mogu da uključuju:
- Kravlje mleko (uključuje punomasno, 2% masti, 1% masti, bez masti, obrano i aromatizovano)
- Biljna mleka (pirinač, badem, soja, kokos, indijski orah, konoplja i ovas)
- Kozje mleko
Kravlje mleko
Ono prirodno sadrži proteine, kalcijum, kalijum i vitamin B12. Kravlje mleko je obogaćeno vitaminom D, koje se dodaje tokom obrade, dok se vitamin A dodaje mleku sa smanjenim sadržajem masti i nemasnim mlečnim proizvodima.
Pošto su ovo važne hranljive materije za rast i razvoj, Američka akademija za pedijatriju preporučuje da mlađa deca dobijaju do 2 šolje mleka dnevno, dok deca od 3 godine i starija treba da popiju 3 šolje mleka dnevno. Ako deca ne vole tečno kravlje mleko, imaju intoleranciju na laktozu, ili je porodica veganska, hranljive materije koje se nalaze u kravljem mleku su dostupne u drugim namirnicama.
Deca i dalje mogu da zadovolje svoje dnevne potrebe hranljivih materija bez mleka kroz dobro isplaniranu ishranu koja uključuje hranu bogatu proteinima, kalcijumom, kalijumom i vitaminima A i D. Namirnice nampravljene od kravljeg mleka poput jogurta, kefira i sira su takođe dobra opcija za unos hranljivih materija ako dete ne preferira da pije tečno kravlje mleko.
Biljna mleka
Ako vaše dete više voli biljna mleka, kao što je bademovo ili pirinčano, odlučite se za verziju obogaćenu kalcijumom i vitaminom D. Pored toga morate im ponuditi i drugu hranu koja sadrži proteine, jer većina biljnim mleka ih ima malo. Takođe, imajte na umu da ćete morati da im nadoknadite i druge hranljive materije koje mleko obezbeđuje, poput vitamina A, kalijuma i vitamina B12.
Kada i kako davati mleko deci?
Većina dece ima velike koristi od konzumiranja kravljeg mleka, ili proizvoda od kravljeg mleka, nakon što navrši 12 meseci (osim ako imaju alergiju na mleko). Imajte na umu da mališani koji sisaju dva do tri puta dnevno ili koji još uvek piju formulu, ne moraju nužno da piju i kravlje mleko. Međutim, onoj deci koja i dalje sisaju verovatno je potreban vitamin D, pa treba razmišljati o drugim izvorima.
Ako vaša deca ne vole da piju mleko, možete ih zameniti drugim stvarima iz grupe mlečnih proizvoda, kao što su sir, jogurt ili druga hrana sa visokim sadržajem kalcijuma i vitamina D. Imajte na umu da nisu jogurti obogaćeni vitaminom D, kao što ni većina sireva nije.
Čak i ako vaše dete koje je starije od 12 meseci pije mleko, verovatno će morati redovno da jede i neku drugu hranu bogatu kalcijumom i vitaminom D da bi dostigli preporučenu dnevnu dozu vitamina.
Ukoliko mislite da samo mlekom možete da postignete preporuku za kalcijum, nije mudra ideja. Konzumiranje više od 3 šolje mleka dnevno može zameniti drugu hranu u ishrani deteta, tačnije kada dete popije puno mleka neće osećati glad, što ih može dovesti u opasnost od anemije usled nedostatka gvožđa i drugih neravnoteža hranljivih materija.
Alergije na mleko i intolerancija na laktozu
Ako vaše dete ima alergiju na mleko ili mlečni protein, ne bi trebalo da pije mleko niti da konzumira proizvode napravljene od mleka. Deca sa alergijom na mleko mogu razviti simptome od koprivnjače do težih simptoma, kao što je piskanje, povraćanje, dijareja ili čak anafilaktički šok.
Deca sa alergijom na mleko treba striktno da izbegavaju mleko i mlečne proizvode i umesto toga da se okrenu nemlečnim izvorima hrane kako bi dobili dovoljno kalcijuma i vitamina D.
Češće od alergije na mleko javlja se intolerancija na laktozu, u kojoj deca mogu tolerisati neke mlečne proizvode ali razvijaju gasove, dijareju, bolove u stomaku, mučninu i nadimanje ako unose previše proizvoda koji su bogati laktozom.
Za razliku od slučajeva alergije na mleko, deca sa intolerancijama na laktozu nemaju dovoljno enzima neophodnih za varenje laktoze. Oni obično mogu da tolerišu neke mlečne proizvode, ali količina zavisi od deteta do deteta.
(Yumama)