Generacijski "sukobi" zbog ishrane dece: iskustva roditelja i saveti lekara

Kada, šta, kako, koliko? Kada je ishrana dece u pitanju dobićete bezbroj različitih odgovora na ova pitanja - od baka, prijatelja, rođaka, komšinica... a koji je pravi?

Iskustvo broj 1

Slavica Đurović, mama
- Odlučila sam da prvih šest meseci Mariju (3,5) samo dojim, pod uslovom da imam dovoljno mleka. Trudila sam se da izbegnem bilo kakvu krizu. Lepo je napredovala, tako da dopunska ishrana nije dolazila u obzir. Međutim, moja mama, baka Olga, insistirala je da joj već od trećeg meseca dajem kuvano jaje (četvrtinu žumanceta). Odbila sam predlog, što je stvorilo čak porodični problem. Mama se ljutila, a i suprug Vlada se čudio mojoj "tvrdoglavosti".

PROČITAJTE I... Da bake i deke budu od pomoći


Olga Jeremić, baka
- Uvredilo me je nepoverenje u moje iskustvo. Nas su u porodilištu učili da bebama od trećeg meseca dajemo malo žumanceta, pomalo pileće supe, voće... a već od petog meseca sam im davala kašice od jela spremljenog za celu porodicu. Slatko su jeli čak i pasulj! I, šta im fali?

Dijetolog
- Dojenje treba da bude isključiv način ishrane beba do šestog  meseca, kada treba početi sa dodavanjem druge hrane, uz nastavak dojenja. To je stav Svetske zdravstvene organizacije. U tom slučaju, ređe su pojave dijareja (proliva) nego kod beba kojima se u ishranu uvodi druga hrana pre šestog meseca. Naravno, ove preporuke važe ukoliko žena ima dovoljno mleka i beba dobro napreduje. Ako to nije slučaj, potrebna je konsultacija sa pedijatrom, ali ni u kom slučaju se ne preporučuje uvođenje dodatne hrane pre navršenog četvrtog meseca.        

Iskustvo broj 2

Sanja Ilić, mama

- Vuk (4) je sisao samo šest meseci, jer sam morala da se vratim na posao. Suprug Ivan je insistirao da svoje mleko ostavljam u frižideru do Vukovog prvog rođendana. Čim sam počela da radim, mleko je polako nestajalo, što je meni na neki način odgovaralo. Vuk je zdrav, otporan i lepo odrasta, ali se Ivan i danas ozbiljno ljuti što sam detetu rano uskratila podoje.

PROČITAJTE I... Kad se stavovi mama i baka razilaze

Ko treba da bira ime za bebu? Treba li po svaku cenu poštovati običaje? Čija mama treba da bude uz porodilju i unučiće? Pobedimo generacijski jaz uz pomoć primera i saveta psihologa.

Ivan Ilić, tata

- Mene je majka dojila skoro dve godine, i ubeđen sam da sam zbog toga i danas, u 38. godini, "zdrav kao dren"! Sanja je odana majka, ali je sa prekidom dojenja ipak bila sebična!

Dijetolog
- Dojenje treba da se nastavi i posle uvođenja dohranjivanja, a do kada će trajati je individualno i zavisi od „zahteva“ deteta i toga da li i koliko mleka mama ima. Majčino mleko ima veći sadržaj masti od većine namirnica, pa je i uz dohranjivanje glavni izvor energije i esencijalnih masnih kiselina. Značaj dojenja je najevidentniji u fazama akutnih bolesti, kada se detetov apetit za drugu hranu smanjuje, ali podoji ostaju isti kao i kada je zdravo. Stoga je majčino mleko ključno u sprečavanju dehidracije u toku bolesti praćene povišenom temperaturom, kao i u obezbeđivanju hranljivih sastojaka neophodnih za oporavak. Istraživanja pokazuju da deca koja sisaju bar do navršenih 12 meseci života, ređe obolevaju od hroničnih bolesti, ređe su gojazna, i imaju bolje razvijene kognitivne (saznajne) funkcije.

Iskustvo broj 3

Maja Đokić, mama
- Posle deset godina radnog staža, napustila sam posao i odlučila da se posvetim deci - blizancima Srđanu i Marku (4). Pomoć Goranovih i mojih roditelja je dobrodošla, a posebno je bila značajna prve godine. Na svu sreću, imala sam dovoljno mleka, tako da su dečaci - uz dopunsku ishranu od šestog meseca - sisali skoro godinu dana. Tu prvu godinu, pored ostalog, pamtim po nepotrebnim, često žestokim raspravama sa bakama i dekama. Insistirali su, posebno bake, da deca jedu isto što i mi. Znači: posoljeno, dobro ukrčkano, često i masno...

U to vreme, bake su naizmenično kuvale za celu porodicu. Usprotivila sam se i jedva uspela da ih ubedim da ću deci ja da pripremam hranu - po izboru i na način koji smatram da je zdrav za njihov uzrast! Jedva sam se izborila za to!


PROČITAJTE I... 10 životnih tajni koje su moja deca naučila od bake i deke

U čast svim bakama i dekama jedna blogerka nas podseća na čemu sve treba da budemo zahvalni našim najvećim uzorima i podršci, baki i deki.

Jelena Blagojević, baka
- Ni moja deca nisu jela ništa pasirano, niti posebno pripremano, već ono što se skuva za celu porodicu. Mislite da smo im rendali voće? Taman posla! Sa prvim zubićima, grickali su jabuku ili krušku, pa i poneku šniclu. I da znate da se sve bebe lako izbore sa tim.

Dijetolog
- Sa uzrastom, postepeno se povećava konzistencija hrane i raznovrsnost namirnica, vodeći uvek računa o detetovim potrebama i mogućnostima. U šestom mesecu, bebe mogu da jedu pasiranu i polučvrstu hranu, a posle toga većina beba može da jede istu vrstu hrane kao i ostatak porodice. Pošto ne mogu da pojedu veće količine, ono što im se daje treba da bude bogato hranljivim sastojcima (na primer, dati više mesa i povrća iz supe, a manje supe). Neuromuskularni razvoj deteta diktira tempo kojim se uvodi sve čvršća hrana u jelovnik. Pasirano i izgnječeno je neophodno dok se kod bebe ne razviju kontrolisani pokreti pomeranja donje vilice (pokreti žvakanja, bilo da su zubi nikli ili ne). Da bi dete moglo da sažvaće čvršću hranu, neophodni su zubići - a oni niču od desetog, jedanaestog meseca. Ukoliko se detetu daje hrana koja po  konzistenciji ne odgovara njegovim trenutnim sposobnostima, ono će možda da se „izbori“, ali hranjenje traje predugo a dete će da pojede suviše malu količinu. Sa druge strane, ni preterano odlaganje potpuno čvrste hrane nije poželjno, pa je preporuka da počne da se daje oko desetog meseca (bez pasiranja i gnječenja).


Tekst: Mirjana Ajbl