Kada odjednom morate da pređete sa uobičajenih osam i više sati spavanja na neke manje brojke - zbog činjenice da se vaša porodica proširila za jednog malog člana - vaše telo to zaista oseća.
Kvalitetan i normalan san - šta je to? Čini nam se da roditelji male dece jednostavno zaborave na to čim postanu roditelji. Međutim, činjenica da roditelji nedovoljno spavaju ne znači da jednostavno možemo bez sna. U proseku, osoba provede oko trećine svog života spavajući - što je više od 9.500 dana. San je najvažnija stvar koju možemo učiniti za svoje telo, toliko da se ne može ničim zameniti.
Bez sna čovek ne može da funkcioniše, jer se u snu odmaraju mišići i sva tkiva, imuni sistem puni baterije, kardiovaskularni sistem usporava, metabolizam funkcioniše... San je ključan za funkcionisanje organizma. Čak je i našem umu potreban san više od svega da bi funkcionisao. Budnost troši mnogo energije, posebno za mlade roditelje, pa je san neophodan.
Evo kako naše telo funkcioniše u odnosu na vreme provedeno u spavanju.
Naše telo posle osam sati sna
Ova cifra bi trebalo da bude prosečna cifra za kvalitetan odmor - sedam do osam sati. Kada spavamo manje od toga iz dana u dan, efekti se zbrajaju. Osam sati nije neki proizvoljan, izmišljen broj, već je zasnovan na otkrićima Natanijela Klajtmana, koji je zaslužan za otkrića REM faze spavanja i oca nauke o spavanju. Proveo je 32 dana zaključan u mračnoj prostoriji bez dnevnog svetla da bi saznao koliko sna treba telu i ispostavilo se da je spavao osam do osam i po sati po noći.
Kasnije je ova brojka dokazana testiranjem kognitivnih sposobnosti koje je sproveo David Dinges sa Univerziteta u Pensilvaniji na učesnicima koji su spavali manje od osam sati ili više. Oni koji su spavali tačno oko osam sati imali su bolje rezultate.
Naše telo posle šest sati sna
Prvo što "pati" kada ne spavamo dovoljno su naši refleksi i brzo razmišljanje. Što manje spavamo, to su refleksi lošiji, a mi smo više letargični. Sve što treba da uradimo zahteva više truda. Vremenom se smanjuje naša sposobnost rasuđivanja, komunikacije i pamćenja. Tokom jedne studije, grupa učesnika spavala je šest sati svake noći, a nakon dve nedelje, ovi ljudi su bili podjednako loši na testovima kao i oni koji nisu spavali celu noć.
U stvarnom svetu, spavanje od samo šest sati ponavljano tokom dužeg vremenskog perioda može bukvalno značiti fizičku opasnost jer se rizik od saobraćajne nesreće povećava, na primer.
Naše telo posle četiri sata sna
Ljudi koji spavaju četiri sata noću posle tri dana imali su iste rezultate kao oni koji su noć proveli bez sna, a posle 10 takvih noći imali su iste funkcije kao i oni koji su bili budni 48 sati.
Ono što je važno i potvrđeno istraživanjem jeste da su učesnici, bez obzira na broj sati sna, izjavili da su se prilagodili novim nivoima sna. Bili su umorni, naravno, ali nisu osećali da to utiče na njihove kognitivne sposobnosti. Hm, svaki roditelj treba da razmisli o ovome.
Kod ovako kratkog sna dokazano je da pati i imuni sistem, pa nas mnogo lakše "napadaju" virusi i infekcije.
Naše telo na manje od 4 sata sna
Telo ne može da funkcioniše na manje od četiri sata sna tokom dužeg perioda. To može dovesti do zastrašujućih posledica, može dovesti do halucinacija i raznih poremećaja. Činjenica je da je bilo koja količina sna bolja od nikakvog, ali telo to ne može dugo da toleriše.
Nadoknada sna
Na sreću roditelja, nedostatak sna je moguće nadoknaditi - donekle. Ali jedno od rešenja je dremanje, vrhunsko sredstvo za borbu protiv nedostatka sna.
BONUS VIDEO:
(Miss7MAMA/Yumama/T.A.S.)