- Normalno je da bebe u nekom trenutku osećaju separacionu anksioznost tj. da plaču kada mame negde izlaze.
- Nipošto ne treba da izlazite kradom, već se uvek javite bebi, bez obzira na plač.
Od rođenja, dete uči da mu bliska odrasla osoba, najčešće majka, pruža sigurnost, utehu i zaštitu. Ta osoba postaje njegovo sigurno utočište, kojem se uvek može obratiti kada je uplašeno ili uznemireno.
Kada počne da shvata da majka ponekad odlazi, još uvek nema osećaj za vreme i ne shvata da će se ona vratiti. Stoga, odvajanje doživljava kao nešto konačno i zastrašujuće. Kada ona ode, reaguje plačem, dozivanjem ili privijanjem, to je detetov način izražavanja straha i traženja bliskosti.
Baš kao i odrasli, bebe se razlikuju po temperamentu. Neke su osetljivije i lako ih uplaše novi ljudi ili okruženja, dok su druge opuštenije i otvorenije. Stoga ne postoji jedno pravilo o tome kada i koliko će dete iskusiti separacionu anksioznost, važno je da roditelji prepoznaju njihove potrebe i smireno reaguju na njih.
Deca su ranjivija kada su umorna, gladna ili preopterećena novim podražajima. Osećaji nesigurnosti mogu se dodatno pojačati ako je dnevni ritam poremećen, ako dete preskače san ili se nađe u nepoznatom, bučnom okruženju.
Rutina daje detetu osećaj predvidljivosti i samim tim sigurnosti. Redovan dnevni ritam, mirno okruženje, dovoljno sna i nežan kontakt sa roditeljima su temelj emocionalne stabilnosti.
Detetu je potrebna bliskost, dodir i uteha. Kada je uplašeno, smiruje ga nežan zagrljaj, poznati miris i miran glas. Ako ga ostavimo samog u trenutku nevolje, njegov strah će se samo povećati. Zato nije razmaženo, ako nas zove, samo komunicira: Trebaš mi da se osećam sigurno.
Kada morate da napustite dom, uvek pripremite dete unapred. Recite mu da odlazite, da će se neko poznat brinuti o njemu (npr. baka ili dadilja) i da ćete se uskoro vratiti. Čak i ako još ne razume sve reči, može da oseti ton vašeg glasa i vašu iskrenost.
Važno je da se ne iskradate tiho kada vas ne gleda jer bi dete moglo da izgubi osećaj poverenja. Bolje je reći zbogom, čak i ako plače, kako bi postepeno shvatilo da ćete se uvek vratiti.
Ako je moguće, ista osoba bi trebalo da se brine o njemu, jer mu to daje osećaj stabilnosti. Takođe mu je lakše da ostane u poznatom okruženju, kao što je kod kuće.
Kada se vratite, odvojite vreme da se ponovo povežete. Pružanje tihe pažnje, maženje, razgovor ili zajedničko igranje pomoći će mu da prebrodi razdvajanje i obnovi osećaj poverenja.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: klix.ba/Yumama