Kažu da je potrebno selo da bi se podiglo dete, a kako se ispostavilo, možda u tome ima istine. Nedavna studija pokazuje da, iako moderni roditelji preuzimaju više odgovornosti za brigu o deci u poređenju sa svojim precima iz kamenog doba, ovaj pristup može rezultirati manje efikasnim roditeljstvom.
Antropolozi sa Univerziteta u Kembridžu istraživali su praksu brige o deci polunomadskog plemena Demokratske Republike Kongo, Mbenđele BaJaka, kako bi otkrili kako se tradicionalna društva brinu o svojoj deci.
Za razliku od modernog roditeljstva, gde se o deci prvenstveno brinu njihovi biološki roditelji, Mbenđele Baiaka je imala zajednički roditeljski sistem, sa više od deset saplemenika koji su često pomagali da se zadovolje potrebe deteta.
Ovaj zajednički pristup omogućio je deci da imaju koristi od približno devet sati bliskog kontakta sa različitim članovima plemena, dajući majkama priliku da rade i odmaraju se, piše Euronews. Nasuprot tome, bebe u Kanadi i Holandiji imale su manje od pola sata bliskog (koža na kožu) kontakta dnevno, što je velika razlika.
Studija je otkrila da je odnos negovatelja i dece veći od pet prema jedan, što je oštar kontrast u odnosu na primere koje danas vidimo u modernim domovima.
Istraživači sugerišu da deca mogu biti evolutivno pripremljena da očekuju visok nivo fizičkog kontakta i nege, kao i pažnju više negovatelja, pored svojih bioloških roditelja. Tim je zaključio da se tokom ljudske istorije i praistorije roditelji nikada nisu suočili sa istim pritiscima zbog nedostatka podrške kao danas.
(Yumama/Index.hr)
BONUS VIDEO: