Koliko je jaka snaga i ljubav jedne majke pokazala nam je naša čitateljka koja je poželela da ostane anonimna ali da svoju priču podeli sa svim, pa i zamoli za savet.
Ona je majka već dve decenije, ima dve odrasle ćerke iz prvog braka, dok je u drugom braku zatrudnela sa 40 godina. Kako se to vodi kao rizičan period za trudnoću, lekari su joj se dosta posvetili i redovno pratili razvoj njene trudnoće.
"Slali su me na sve moguće pretrage. Sumnjalo se da imam bebu sa Daunovim sindromom, ali svi testovi su pokazali da je sa bebom sve u redu. Međutim, jedan prenatalni test je pokazao suprotno. Poslali su me na dalje pretrage bebinog srca, ali i tu se pokazalo da je sve u redu. Bila sam srećna i željno sam iščekivala porođaj", govori nam ova mama.
Međutim, u 35. nedelji počele su joj jake kontrakcije. Iako je mislila da su lažne, ispostavi se da nisu. Vodenjak je pukao i hitno je otišla u bolnicu.
"Za 10 minuta rodio se predivan dečak težak samo 2.400 grama i dug 43 centimetra. Gledam moju mrvicu, savršen je. Smestili su ga u inkubator, ali meni niko ništa ne govori o bebi. Prošao je jedan dan, ja nemam nikakve informacije osim da je dobro i da je u inkubatoru. Drugi dan sam pitala da ga vidim ali nisu mi dozvolili. Polako sam se podigla i prošetala u želji da ću ga negde ugledati bar preko stakla. U jednom trenutku sam ga videla, znala sam da je moj. Ušla sam unutra, a kada je doktorka rekla mi je da ne smem da budem tu. Rekla sam joj da samo želim da vidim svoju bebu jer mi niko ništa ne govori. Bezobrazno mi je rekla: 'Šta te zanima? Tvoja beba ima Daunov sindrom', i okrenula se i otišla."
Ova informacija bila je strašna za jednu majku, posebno što joj je to saopšteno na grub način. Kako kaže, stajala je ukipljena, nije mogla da se pomeri.
"Prišla mi je sestra koja je sve posmatrala, odvela me u sobu i rekla da će sve biti u redu. Ja i dalje nisam ništa shvatala. Sutradan su sve mame u sobi držale svoje bebe, samo sam ja bila praznih ruku. U jednom momentu dolazi sestra i donosi mi bebu. Daje mi ga u naručje ali nema nikakvog odgovora na moja pitanja. Trećeg dana došla je doktorka, opet mi je ponovila da moja beba ima Daunov sindrom i da sutra možemo da izađemo kući, ništa više od toga. Počela sam da plačem, nisam znala šta da radim jer ne znam ništa o deci sa tim sindromom. Sutradan sam dobila otpusnu listu na kojoj je sve pisalo", govori ova zabrinuta mama.
Njena beba danas ima 4 meseca, svesna je da ima Daunov sindrom ali ona ne zna šta da radi. Kako kaže, nikom nije rekla za sindrom, čak ni njene starije ćerke ne znaju da im brat ima Dauna. Svi ga posmatraju i brinu o njemu ali je niko ništa ne pita, a ona ne zna kako da se nosi sa tim.
Baš zbog situacije u kojoj se nalazi poželela je da je vi, naši čitaoci, posavetujete da li i dalje treba da ćuti o tome da beba ima Daunov sindrom ili treba da kaže svima. Svoj glas možete dati u anketi, i na taj način ćete pomoći ovoj zabrinutoj mami da odluči.
Da li treba svima da kaže da beba ima Daunov sindrom ili da ćuti?
Da li treba svima da kaže da beba ima Daunov sindrom ili da ćuti?
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)