Način i vreme razvoja govora i jezika su individualni za svako dete. Prve reči se kod neke dece javljaju oko devetog meseca, a kod neke tek posle petnaestog ili šesnaestog. Nemojte čekati da dete sponatno progovori, aktivno učetvujte u razvoju njegovog govora.

Kako podstaći pravilan razvoj govora?

1.Bebi ne treba tepati, ni maziti se kroz govor. Važno je kako se vaspita i uči bukvalno od rođenja. Ne treba joj se obraćati sladunjavo i umekšanih glasova („Pije moje“, „Cunce mamino“). Ako joj se tepa, ona usvaja tepanje kao pravilno, dakle uči pogrešno. Bebi treba pričati glasno i jasno, obraćati joj se kratkim i jasnim rečima, koje nisu komplikovane za izgovor, u direktnoj komunikaciji oči u oči. Potrebno je verbalizovati detetovu aktivnost, predmete oko njega, postepeno koristiti reči kojima mu pomažete da shvati prostor oko sebe (na, ispod, pored, iza) - da bi moglo da usvoji pravilan govor.

Povezane vestiZdravlje porodiceZnačaj prvih 'razgovora' sa bebom: Pomozite detetu da se pravilno razvije

2. Ako roditelj nešto radi, dete treba da se uključi u to, da pričaju sve vreme. Dobro je stimulisati mališana da definiše neki pojam, a takve igre i druženje sa roditeljima deca veoma vole. Ako se sa detetom razgovara kao sa odraslim, preveniraju se govorno-jezički problemi.

3. Slikovnice znače mnogo i u najranijem uzrastu, ali samo ako ih dete koristi uz pomoć roditelja. Ne ukoliko sedi samo i brzo ih lista. Danas se prodaju slikovnice sa jasno naznačenim uzrastom kojem su namenjene, i u njima se imenuju pojmovi bliski deci - recimo, životinje. Zatim se uz imenicu, kada je dete usvoji, dodaje glagol („Maca spava“), a oko prvog rođendana je zabavna onomatopeja (Maca kaže: „Mjau“). Detetu se tako obogaćuje pasivni rečnik - jednostavnim rečima pojmova iz okruženja koje može da razume. Nakon toga, roditelji treba da ga podstiču da usvojene reči iz slikovnice koristi aktivno u kući i na ulici. U predškolskom uzrastu, pa i nešto ranije, slikovnice se zamenjuju knjigama (na njima je, takođe, naznačen uzrast kojem su namenjene). Kasnije zajedno sa detetom prepričavajte pročitano, dajući mu sve više prostora.

4. Ne bi trebalo tolerisati, ma kako nam bilo slatko - zamenu slogova i glasova u rečima („ćimzice“), ali ne treba ni insistirati na pravilnom izgovoru. Ako dete kaže: „Pavamo“, vi samo razgovetno i polako ponovite: „Spavamo“. Ne imenujte predmete onako kako to radi dete (jopta, jutka), već mu uvek dajte dobar primer kako se taj predmet zove (lopta, lutka), bez insistiranja da dete odmah ponovi pravilno. U početku, greške su sasvim moguće i normalne, deca uče govor postepeno. Ako posle par nedelja ne nauče pravilno da izgovore određeni glas, svratite do logopeda, makar po savet.