Uznemirenost zbog razdvajanja

Zar nije predivno kada vas vaše dete voli više nego bilo koga drugog na planeti? S obzirom da je sada malo veće, verovatno očekujete da bolje razume dešavanja u svetu koji ga okružuje. Međutim, ono se "kida" kad god se bez njega negde uputite, čak i ako krenete u kupatilo!

Otprilike oko šestog meseca, vaša beba počinje da shvata da ste vi i ona odvojeni, što za nju znači da biste mogli da je ostavite, tačnije "napustite". Beba je u tom periodu obično sposobna za "reprezentaciono razmišljanje", a to podrazumeva da može da predstavi sliku predmeta (pa i vas, vašeg lika) u svom umu i kada oni više nisu vidljivi. Drugim rečima, van vidokruga - više ne znači van uma. To je jedan od razloga zašto beba oseća prijatno uzbuđenje i zadovoljstvo kada igrate "žmurke" sa njom (na primer, sakrijete lice iza novina, pa se odjednom "pojavite").

Kao što dete u periodu prohodavanja (uglavnom od 10. do 23. meseca) raste, tako se kod njega razvija jak nagon za nezavisnošću, ali mu je još uvek potrebna vaša neprestana podrška. Sve to kod mališe može da dovede do straha da ste ga napustili - kad god niste pored njega.

● Prolaženje kroz različite faze

Nejasno je zbog čega neka deca prolaze kroz tu fazu sa tek malo "kmečanja" i povremenog jadikovanja, dok se druga "satiru" od brige, u potpunosti obuzeta takvim stanjem. Bez obzira na razlog ili intenzitet ove faze, vi ćete svakako biti srećni ukoliko znate da će vaše dete uskoro da je preraste. Ali, kada će to, konačno, da se desi?

Prilično je teško dati precizan odgovor, s obzirom da je situacija prilično "zamršena", na neki način "varljiva". Naime, anksioznost zbog razdvajanja ima tendenciju da u izvesnom periodu raste, jača, "napreduje", a potom iznenada počinje da opada, slabi, i postepeno nestaje. Do toga može da dođe i više puta u najranijem detinjstvu.

Ipak, većina stručnjaka se slaže da ekstremne detetove potrebe za vezanošću obično prolaze u uzrastu između 18 meseci i dve i po godine. Do navršene treće godine, dete bi trebalo da ih se u potpunosti "oslobodi". U međuvremenu, dok se borite sa vezanošću najvišeg stepena, dobro će vam doći neki saveti i "trikovi" da vaše odlaske, odnosno razdvajanje od deteta učine malo lakšim i smirenijim.

Budite optimistični

Od posebnog je značaja da razgovarate o detetovom "položaju", zapravo vremenu koje će da provede bez vas, sa velikim entuzijazmom. Čak i ako se vi jako loše zbog razdvajanja - osmeh na lice! Vaše dete traži od vas ohrabrenje, osećaj sigurnosti, ponovno potvrđivanje da će sve biti u redu, ponovno umirenje.

Ako više puta nešto pozitivno kažete o osobi koja će da pazi na njega, poput: "Mislim da je tetka Boba zaista jako zabavna, zar ne?", dete će posle izvesnog vremena biti sklono da se složi sa vama. Da biste "izmerili" koliko vašeg razgovora ono upija, proverite jednostavnim pitanjima, kao: "Gde mama i tata idu?", "Ko će da čuva Keku?", "Šta ćete da se igrate?"...

Ne dozvolite ekstremno vezivanje!

Ako je vezivanje vašeg deteta za vas toliko jako, toliko "ozbiljno" i "žestoko" da ne možete, na primer, da idete iz sobe u sobu bez njegovog protesta, još više ćete da pogoršate situaciju ako stalno popuštate pred njegovim zahtevima.

Ukoliko znate da je dete bezbedno tamo gde ste ga ostavili, u redu je da ga pustite da plače izvesno vreme. Zapravo, još jednom ga uverite da će sve biti u redu, a zatim izađite iz prostorije i završite sve ono što treba da uradite - bez osećaja krivice, bez griže savesti.

Snežana Damnjanović Mitić