Roditelji često "žure" da u ishranu svoje dece što pre uvedu neke namirnice, to jest, da pređu na čvrstu hranu. Tako se dešava da se bebama od četiri, pet meseci daje pasulj, sarma, kozji sir... a majka se "hvali" kako njeno dete sve jede. Isto je i sa voćem i povrćem, ali i sa kravljim mlekom. Kada majku pitate zašto je u ishranu prerano uvela te namirnice, izgovor je više nego banalan: "I moja drugarica (sestra, komšinica...) je takođe davala svojoj bebi sve da jede, pa joj se ništa loše nije desilo". Ili: "I meni je moja majka to davala. Pa, šta mi fali?"

Šta kažu stručnjaci?

1. Nemojte da odojčetu prerano uvodite nemlečnu hranu

U prvim mesecima, majčino mleko ili mlečna formula obezbeđuju savršenu ravnotežu nutrijenata potrebnih odojčetu. Druga hrana nije korisna za mlađu odojčad iz mnogih razloga. Pre svega, ona nisu razvojno spremna da žvaću hranu. Beba nije sposobna da hranu gura od prednjeg dela usta prema pozadi, da bi je sažvakala. Umesto toga, ona je izbacuje iz usta takozvanim refleksom izbacivanja, koji je prisutan od rođenja. Mlađa odojčad ne mogu da razgrade kompleksne molekule mnogih proteina, masti i ugljenih hidrata, pa čvrsta hrana može samo da "prođe" kroz digestivni trakt ili, još gore, da izazove poremećaj u njemu. Rano uvođenje hrane može, takođe, da izazove alergiju, ali i da dovede do prejedanja i posledične gojaznosti.

Ako počnete prerano da bebi uvodite nemlečnu hranu:
- rizikujete zagrcnjavanje, zadavljivanje, kašalj i povraćanje
- uzrokujete moguće loše varenje i apsorpciju hrane
- višestruko povećavate rizik od alergijskih reakcija

U svakom slučaju, prerano uvođenje čvrste hrane neće:
- obezbediti da beba spava čitave noći
- omogućiti da bude manje uznemirena
- ubrzati njen rast i razvoj

Najbolje je da nemlečnu hranu uvodite postepeno, u uzrastu od navršena četiri meseca do navršenih šest meseci. Neka to prvo budu žitarice, a zatim povrće. Preporučuje se najpre povrće blagog ukusa kao što su krompir i šargarepa, a potom i bundeva, grašak, tikvice, karfiol, keleraba, kelj, bundeva, blitva, spanać, brokoli.

Pasulj, kao mahunarka sa najviše vlakana, neka ostane poslednji na spisku uvođenja, jer velika količina vlakana može da dovede do nakupljanja velike količine gasova u crevima, sa posledičnom nelagodnošću i bolom.

PageBreak

2. Nemojte da uvodite voće pre povrća

Započinjanje slatkim ukusom može da učini povrće manje ukusnim. Ne uvodite u bebinu ishranu kiselo voće (ono iritira njen nezreli digestivni sistem) dok uspešno ne prihvati ostalu hranu. Uvođenje bobičastog voća (jagoda, malina, kupina) odložite do navršenih godinu dana, zbog visoke alergogenosti.

3. Ne žurite sa uvođenjem kravljeg mleka

Ima nekoliko razloga zbog kojih kravlje mleko ne treba uvoditi u ishranu dece pre navršene prve godine. Pre svega, nepodesno je za ishranu odojčadi jer ne sadrži sve neophodne hranljive materije. Ne samo da je siromašno gvožđem, već je bioiskoristljivost tog elementa u njemu veoma mala i ne zadovoljava bebine potrebe. Osim toga, može da dovede do gubitka male, ali za odojče značajne količine krvi, što često uzrokuje anemiju. Visok sadržaj proteina, natrijuma, kalijuma i hlorida u kravljem mleku opterećuje bebine bubrege. Pritom, ovo mleko ne sadrži esencijalne masne kiseline neophodne za razvoj oka i mozga. Ukoliko je razblaženo, može da uzrokuje preterano konzumiranje proteina - jer se uzimaju velike količine da bi se zadovoljile kalorijske potrebe.

4. Ne žurite sa uvođenjem industrijske hrane koja nije namenjena isključivo odojčadi

Takva hrana sadrži brojne aditive - materije koje se dodaju da bi hrana sačuvala ukus, boju i strukturu. Oni se dodaju u procesu proizvodnje, ali i tokom pakovanja i skladištenja. Na primer, u mesnim prerađevinama se nalaze brojni dodaci koji učestvuju u raznim hemijskim reakcijama, stvarajući materije štetne po organizam u razvoju. Zato odojče treba da se hrani isključivo prirodnom, sigurnom hranom.

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista